Ne znam kako u ostatku sveta ali u Francuskoj je vest o vojnom puču 22. marta u bivšoj koloniji Maliju i potonjoj secesiji Azavada (severnog, pretežno pustinjskog dela zemlje) 6. aprila dobila prilično medijske pažnje. A medijska pažnja na događaje u Maliju privukla je, pak, moju pažnju, kako to obično i biva kad se stručnjaci islama (expert on islam mi je jedna od omiljenijih medijskih titula, barabar sa stylist) okupe da gledalištu objasne i podvuku razliku između radikalnog i umerenog islama. Dok svakodnevnica pruža obilje primera za ovaj radikalni te niko nema poteškoća u njegovom razumevanju, ovaj umereni ostaje u domenu teorije a primeri se navode iz neke lepe zamišljene budućnosti.

Alexandar Lambros

 

                              

gost autor: Pat Condell

prevod: AleXandar Lambros

Nedavno sam dobio nekoliko imejlova od ljudi iz Saudijske Arabije koji su, izgleda, iskreno začuđeni zbog čega kritikujem njihovu zemlju. Zemlju koja, da se podsetimo, aktivno finansira širenje islamskog ekstremizma po Zapadu, kao otrovnu farbu, koja izvozi milione knjiga širom sveta koje decu uče suprematizmu, separatizmu i mržnji prema nemuslimanima, i koja donira desetine milione dolara godišnje školama u Pakistanu koje treniraju decu da postanu bombaši samoubice. Zemlju u kojoj žene imaju status negde između ljudskih bića i domaće stoke i u kojoj se nad ljudima sprovode smrtne kazne za stvari koje u civilizovanom svetu nisu čak ni prekršaji, zemlju u kojoj vladajuća klasa slobodno uživa u alkoholu, drogama i svakoj vrsti poroka koji možete da zamislite dok istovremeno sopstveni narod zatvara u društveni i psihološki zatvor za njihovo sopstveno moralno dobro. I onda se pitaju zašto?

 AleXandar Lambros

Jako me je potresla ova situacija oko Beka. Mislim, živeo sam u ubeđenju da iz ove zemlje odlaze samo nepristojno siromašni. I nepristojno pametni. Kad ono ... Kakva je to zemlja koju čak i nepristojno bogati napuštaju? Jer, s kintom je dobro valjda svuda. Posebno u Srbiji. Sve je jeftino, džabalesku takoreći. Poštenje, moral, kredibilitet, profesionalizam, talenat, znanje, entuzijazam, požrtvovanje, rodoljublje, integritet, pravda .... sve je ovo na neprestanoj rasprodaji jer zalihe nikako da se istroše i ponuda je uvek veća od potražnje. Skupi su samo hrana i garderoba. Nepristojno skupi. Al kad imaš kintu te stvari svejedno pazariš u Evropi koja je, ako je nemaš, mada kontinent na kome živiš, nepristojno daleko.

Da ste čitali kritike i štampu pre odlaska na koncert, možda biste poželeli da prodate kartu. Sa zluradošću mase kojoj je potreban pali junak da bi se bolje osećala, mediji se utrkuju ko će da joj sroči najbolji rekvijem. Žao mi je, naslov je iz 1984-te, izvolite kopipejstujte ga - there is only one Queen ...

AleXandar Lambros

 

So unimpressed but so in awe
Such a saint but such a whore
So self aware so full of shit
So indecisive so adamant

So rock and roll so corporate suit
So damn ugly, so damn cute
So well trained, so animal
So need your love, so fuck you

AleXandar Lambros

Gradovi su svuda u svetu nosioci kulturnog razvoja države i nacije. Ovde i taj proces ide obrnutim smerom, pa umesto da se urbanizacija širi na unutrašnjost, unutrašnjost ruralizuje gradove. Ukratko, žao mi je što ovo moram da kažem, ali Kragujevac (a ruku na srce, niti jedan drugi srpski grad, uključujući i Beograd) jednostavno nema tu preobražavajuću urbanu magiju. Treba li to da čudi ima li se u vidu da je ovdašnja poseta kulturnim događajima na nivou statističke greške a vrhunac kulturne politike grada je masovni koncert na dan gradske slave? Daleko je to od urbanog.