AleXandar Lambros

Naslušao sam se ovih dana mnogo o hrišćanskoj ljubavi. Nedeljama pre toga slušao sam mnogo o islamskom miru. Zašto pominjem ove dve stvari zajedno? Pa, obe su nekako mitske, hrišćanska ljubav i islamski mir, vekovima slušamo o tome. Kao o jednorogu, žar ptici, feniksu, dobrim vilama i anđeoskim silama (oh, naravno, niste valjda toliko naivni, nije to bucko rumenih obraščića s krilima i plavim kovrdžama kakve viđate na Rafaelovim platnima, to je čestica pozitivne energije, čista kvantna mehanika dakle) ... i što više saznajemo o prirodi sveta oko nas, to nas više teraju da se pravimo slepi, gluvi i ludi.

AleXandar Lambros

Kada nešto zaista želite čitav kosmos se uroti da vam to i ostvari (Alhemičar, Paulo Koeljo). Što bi se reklo, simply as that.

Alhemičarski blog

gost autor: Patrick Condell

prevod: AleXandar Lambros

Je li rasistički kritikovati Palestince kao svetske šampione kuknjave sa lažnim ciljem nekakve borbe i nevoljama za koje su u potpunosti sami odgvorni? Kladim se da jeste. Ne bi me iznenadilo da je u nekim evropskim zemljama čak i protivzakonito. Ali, svejedno ću kritikovati, jer neko mora. I, naravno, shvatam da ću zbog toga izgubiti par prijatelja, ali ok. Bez takvih prijatelja mogu.

Svi bismo mogli izgovoriti istinu onakvu kako je vidimo. Mislim, onakvu kakvu je stvarno vidimo a ne onakvu kakvu mislimo da bi je trebali videti. Najgore što možete učiniti je da vidite istinu a govorite laž a ja palestinsku stvar vidim kao laž. Laž koja je smišljena da eksploatiše liberalni osećaj krivice Zapada, baš kao i laž o islamofobiji i laž o mitskoj religiji mira koju u stvarnosti niko nije video.

AleXandar Lambros

 

Žene se zaljube slušajući, muškarci gledajući. Toliko ste puta čuli ovu teoriju da je više i ne dovodite u pitanje. I, dok je tačno da muškarci uglavnom gledaju a slabije slušaju, teza da se žene zaljubljuju slušajući postala je krajnje sporna. I žene i te kako posmatraju, odmeravaju i merkaju a na osnovu toga šta najpre primete na muškarcu daju se izvući i neki zaključci o tome kakav je tip devojke/žene u pitanju. Samo za dame novi test by aleX ... :)

AleXandar Lambros

Sećate li se Leticije Kasta? Jednom lepa. Francuzi su držali da njena lepota na alegoričan način može predstavljati lepotu čitave zemlje pa su je uzeli za svoju Marijanu. Za one koji ne znaju, Marijana je ženska alegorijska figura, koja je počela da se javlja negde u doba francuske revolucije kao simbol Slobode i Razuma, ali i Nacije i Otadžbine, građanskih vrednosti Republike. Njena bista često se nalazi u sudnicama, gradskim većnicama, njen profil nalazi se na pečatu zemlje, poštanskim markicama, francuskom evru baš kao nekada na francuskom franku, a jedna njena bronzana skulptura dominira trgom Naroda u Parizu. Zajedno sa čuvenim „galskim pevcem" predstavlja opšteprepoznatljiv simbol Francuske.

Običaj da se u portretima Marijane predstavljaju poznate, i naravno, obavezno lepe Francuskinje, uveden je 1969. godine. Prva poznata Marijana bila je Brižit Bardo. A zatim Mirej Matju, Katrin Denev, Ines de la Fresanž, Leticija Kasta i Evelin Tomas. Sve lepe, elegantne, profinjene, pomalo arogantne, baš kao i Francuska.

 Alexandar Lambros

 

Ustaška diktatura, vladinim dekretom br. 11689 od juna 1941., uspostavlja u Zagrebu poseban vjerski odsjek zadužen za prekrštavanja, na čijem čelu se nalazio katolički svećenik Dionis Juričević (starješina "misionara" zaduženih za prekrštavanja").
Obraćajući se stanovnicima Staze, gdje je došao da izvrši ko zna koje nasilno "prekrštavanje". Dionis Juričević ih upozorava ovim riječima:" Dobro znamo kamo ćemo poslati one koji izvole odbiti krštenje. Ovdje u sjevernim krajevima već sam izvršio potpuno čišćenje, od djece u pelenama do staraca. I ako će biti potrebno, učiniti ću to i ovdje zato što nije grijeh ubiti ni sedmogodišnje dijete ako smeta nasem ustaškom režimu... Neka vas ne prevare moje svećeničke haljine. Znajte da ja, kada ustreba, uzimam šmajser u ruke i ubijam sve one koji se protive državi i ustaškim vlastima".

AleXandar Lambros

Pojam „dve Srbije" mada u poslednje dve decenije aktuelizovan do granica apsurdnog, što su često, praksa pokazuje, prirodne granice za većinu socio-kulturološko-političkih pojava u Srba, zapravo je dosta stariji i datira, kao i gotovo sve ostalo, iz Srednjeg veka. Tragovi koncepta „dve Srbije" mogu se pronaći još u samim počecima srpske državne samostalnosti kada su njeni prvi vladari u svojim političkim manevrima, a okruženi pretećim silama i sa Istoka i sa Zapada, pokušavali da ostvare dobre odnose s obe političke strane sveta. Sedere duabus selis,  koncept koji nije stran mnogim narodima, a posebno onim koji svaki rat započnu na pogrešnoj a završe na pobedničkoj strani, u Srba je sudbinski bio podvučen specifičnim geostrategijskim položajem. Drevno rimsko carstvo se, naime, raspuklo na pola po tektonsko civilizacijskoj liniji koja se, na nesreću, prostire po sred srpskih istorijskih zemalja.

AleXandar Lambros

Tekst Mišela Onfrea, francuskog mislioca, autora ozloglašenih knjiga Umetnost življenja, Vajanje sebe, Politika pobunjenika, Teorija zaljubljenog tela, Ateološka rasprava (iz koje je i preuzet ovaj odlomak) ... Osnivač Narodnog univerziteta u Kanu na kome predavanja drži besplatno ....

Brak iz ljubavi između katoličke crkve i nacizma uopšte ne dolazi u sumnju: primera ima u izobilju, i to ne sitnih. Saučesništvo se ne temelji na ćutanjima koja odobravaju, na eksplicitnim kazivanjima, iako punim značenja ali neformulisanim do kraja ili na proračunima koji polaze od pristrasnih hipoteza. Činjenice svedoče onom ko ovom pitanju priđe ispitujući istoriju: to nije brak iz računa, poručen interesom da Crkva preživi, već zajednička deljena strast prema istim nepomirljivim neprijateljima: prema Jevrejima i komunistima, izjednačenim većinom u konceptualnom skladištu judeo-boljševizma. Od nastanka nacional-socijalizma do sklanjanja ratnih zločinaca III Rajha posle pada režima, od ćutanja Crkve o tim pitanjima oduvek, pa čak i danas - uz nemogućnost da se arhiva o toj temi u Vatikanu ispita - područje svetog Petra, Hristovog naslednika, bilo je i područje Adolfa Hitlera i njegovih nacista, francuskih fašista, kolaboracionista, višijevaca i ostalih ratnih zločinaca.

AleXandar Lambros

Srbstvo, dakle, da se spase, potrebno je sve seksualne aktivnosti u zemlji svesti na misonarsku pozu, isključivo u okvirima bračne zajednice i isključivo u mraku. Bez predigre i postorgazmičke čaše konjaka i cigarete. To nije u srpskoj tradiciji, to su novotarije duhovno propalog Zapada. Valjalo bi i postiti pre i posle seksa.