AleXandar Lambros

 

Mesecima je prolaznicima centrom grada radoznalost budila čudnovata struktura tajanstveno prekrivena skelama i najlonom, koja je nikla na sred trga, u sred centra, preko puta velikog platoa ispred zgrade skupštine grada. I sam  se sumnjičavo podvirivao, nije mi delovalo obećavajuće, ali sam se tešio da će krajnji rezultat možda biti iznenađenje. I bio je. Spomenik gigantskoj lizalici je nešto najodvratnije što sam u životu video.

 

gost autor: Patrick Condell

prevod: AleXandar Lambros

Priče o jadnim potlačenim muslimanima kao žrtvama islamofobije dovoljne su da vam nateraju suze na oči. Suze smeha, naravno. Od ovog besprimerenog bezobrazluka. Islamofobija nije ništa stvarnija od nacifobije. Postoje vrlo dobri razlozi da se bude svestan obe ove ideologije, a ti razlozi su istovetni. Daleko od toga da su ugnjetavana manjina, dokazi govore u prilog tome da su muslimani izuzetno agresivna manjina a kad su većina brzinski postaju entuzijastični ugnjetavači koje vodi sumanuta iluzija nekakve supremacije pod božanskim pokroviteljstvom, što bi već samo po sebi bilo uvredljivo da u pitanju nije bolesni vic. Jer, iskreno, islam je kompetentan da vlada svetom koliko i Majk Tajson da upravlja NASA-om. 

AleXandar Lambros

Evo i Vama jednu sitnu knjigu da odpošaljem ovako putem etra, ako je iz njega ne oduva sv Duh koji bazdi iz Vaše jazbine, budući ste šapu spustili na sve a nezaustavljivo se širite ko spore. Ne očekujem da znate šta je to pošto ste, kako čitam u Vašoj biografiji, doktorirali bogosloviju, dakle, na mlaćenju prazne slame, narodski da se izrazim. A i biologija Vam je odurna, podozrevam zbog toga što se glasno smeje budalaštinama koje podučava visoko obrazovna institucija na kojoj ste predavač, pa ste se ugurali u škole da učinite koliko možete, a bogme, pokazalo se da možete, na organizovanom zaglupljivanju. Nauka nije laka. A ko je glup uvek može da proba s religijom.

 

Alexandar Lambros

 

AleXandar Lambros

Lav/Vaga, Mesec u Strelcu

 

Evo nas gde odbrojavamo poslednje minute 2008. Ne znam vi ali ja ne sumiram nikakve rezultate niti donosim životno važne odluke koje će stupiti na snagu u ponoć. Zadovoljan sam i što izbegoh i sudaranje između rafova,

gost autor: Patrik Kondel

prevod: AleXandar Lambros

Ako smo ozbiljni u vezi mira na Bliskom istoku onda moramo prestati da se pretvaramo da Izraelci imaju posla sa razumnim neprijateljem sa kojim mogu da pregovaraju, jer ako nastavimo da se pretvaramo pomažemo rast jedne enormne političke laži čija je gravitaciona sila postala tako velika da je obavila stvarnost. Hamas je taj koji je nedavno Gazu pretvorio u ratište, a ne Izrael, i Hamas je taj koji će to učiniti ponovo, i ponovo, i ponovo. Njih ne zanimaju ljudi koji tamo žive. Posmatraju ih ko potrošnu robu za svrhu džihada. Šta mislite, zbog čega nema skloništa u Gazi sem za, naravno, hrabre borce Hamasa koji nam neprestano govore kako vole smrt više nego što mi volimo život ali opet požure na sigurno čim dolete bombe, ostavljajući žene i decu da se sami brane? Zar ne biste pretpostavili, budući rakete svaodnevno preleću granicu, da bi razmislili o tome da običan svet zaštite od moguće osvete? Ne. Radije će izgraditi luksuzne hotele za smeštaj lakovernih zapadnih novinara u koje mogu da se pouzdaju da će ih pretstaviti kao junačne žrtve a Izraelce kao neonacističke ugnjetavače.

AleXandar Lambros

Imam još veću maniju od pisanja, a to je fotografisanje. S urođenom radoznalošću za šarenolikost sveta od kako sam se domogao jednog digitalnog aparata od njega se više ne odvajam, što može žestoko da vam ide na nerve ukoliko ste se sa mnom zadesili negde u kakvom obilasku. Malo malo pa mi nešto privuče pogled i zastanem da blenem i uhvatim pravi ugao za detalj na fasadi, eksploziju boja na kakvoj pijaci, ili već kakav kadar prirodnog ili urbanog pejzaža. Izbegavam da slikam ljude. Nemam dovoljno dobar objektiv za bezbednu razdaljinu. I znam da ljudi, u najvećem broju, ne vole kad ih slikaju. Ali, ponekad je teško odoleti. Prosjak zaspao nad novinama na klupi ispred blještavog izloga Rolex radnje, obeznanjena narkomanka pred portalom katedrale, a ispod statue Notre Dame koja odozdo, onim svojim kič bogoumilnim pogledom kakav ima većina katolčkih crkvenih statua, gleda na nju, ili žena u burki koja u Lafayettu bira čipkani veš. Za mene su to rečita svedočanstva ludila našeg doba. Teško je odoleti.

Alexandar Lambros

 

Istorija čovečanstva počinje sa prvim aksesuarom - smokvinim listom. Tragom jednog portreta.

Alexandar Lambros

 

Đenovljanin Marko Aurelio Rivelli je, iz neobjašnjivih razloga, slabo poznat ovdašnjoj javnosti. Doktorirao je na političkim naukama sa tezom „Rasna i vjerska politika Nezavisne države Hrvatske 1941-1945". U Milanu 1999. godine objavljuje knjigu „L'arcivescovo del genocidio" (Nadbiskup genocida), posvećenu Alojzu Stepincu koga je papa Jovan Pavle II 1998. godine u Hrvatskoj beatifikovao (stepenica na putu ka proglašenju za svetitelja). Knjigu je kod nas iste godine kad je izdata u Italiji, objavila izdavačka kuća „Jasen" iz Nikšića, u prevodu Lazara Macure.
Marko Aurelio Riveli 2002. godine u Milanu objavljuje i drugu knjigu, „Dio e con noi! La Chiesa di Pio XII complice del nazifascismo", u kojoj se bavi vezama Vatikana za vreme Drugog svetskog rata sa nacistima i fašistima.
Za knjigu „Nadbiskup genocida" (koja je izazvala i veliku pažnju javnosti u Grčkoj), Riveli konsultuje službene hrvatske, vatikanske, nemačke, britanske, američke i jugoslovenske izvore, među kojima su posebno zanimljivi „Dnevnik" zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca, hrvatski dnevni listovi i periodični časopisi iz zvanične katoličke oblasti iz perioda 1941-1945, župni bilteni (časopisi sa stotinjak različitih zaglavlja), dokumenti ministarstva spoljnih poslova Nemačke koji se odnose na izveštaje barona Dijega fon Bergena, ambasadora pri Vatikanu tokom Drugog svetskog rata, dokumenta Glavnog štaba Italijanske kraljevske vosjke, dokumenta ministarstva spoljnih poslova Britanije od 1922. do 1945. itd ....
„Nadbiskup genocida", iz koje izdvajam neke delove, autor započinje Senekinom rečenicom iz „Trojanki" - „Onaj ko ne prijavi zločin koji mu je poznat, podržava ga"