Na trenutak, doduše. Sad, lepše bi, sigurno, bilo pričati o jednačinama i brojevima koji pokreću svet, ali šta je tu je. A opet, možda su i mnogi od tih brojeva i jednačina imali nekada i neki potpuno drugačiji prizvuk, dok nisu postali to što jesu. Naravno, neću pričati o nuklearnoj fizici, virusologiji ili genetici, već o nečem sasvim drugom - finansijama.

U društvu postoje različiti oblici regulacije. Počev od obrazovanja, zdravstva, prava - uključujući i ekonomiju.

Jer, i tržište se, u smislu promene cena, ponude i potražnje, ponaša kao dinamički sistem. Na primer, mogućnost zarade mnoge je stručnjake navela da modeluju berze, kao i da projektuju programe za automatsko berzansko trgovanje. Ipak, dok se berzama bavi relativno mali broj ljudi, u ekonomiji postoje različiti vidovi regulacije koji se tiču svakoga, i kojima se, između ostalih, bave i banke.

Zamislite da ste, na primer, septembra 1987. godine bili u prilici da se opkladite na to da će Piksi Stojković u 81. derbiju dati gol Partizanu iz kornera. Svi bi vam se smejali i rekli da bi bolje bilo da ste pare i zapalili, jer biste se, ako ništa drugo, bar malo ogrejali. Sledećeg dana bi ozbiljno bili bogatiji, koliko god da ste uložili. Ruku na srce, blog uopšte i nije o sportskim opkladama (gde su, priznajem, liste najpoznatijih prilično interesantne) već o nekim drugima, između ostalog i u politici i ekonomiji. Jer i one se, neretko, igraju slučajnostima i rizicima, ljudima i državama, njihovim opstankom i životima.

Retko ko uopšte ikada i čita programe političkih partija, uključujući često i one same koji ih pišu. Stoga se političari oslanjaju na druge pristupe kako bi svoje poruke preneli biračima na što jednostavniji i precizniji način. Neke od najčešćih tehnika komunikacije predstavljaju napadi na protivničke ideje, kao i upotreba tipičnih i prepoznatljivijih političkih lajtmotiva kako bi se posredno izneli svoji stavovi.

Zamislite da živite u svetu u kome se večni grad ne zove „Roma" već „Rema". Mislim, jedno slovo, jaka stvar. Što, opet, uopšte i nije toliko nemoguće, posebno ako se uzme u obzir da je grad dobio ime po jednom od osnivača, Romulu, koji je, sa druge strane, imao i brata blizanca Rema, takođe kandidata za mesto prvog rimskog kralja. Sad, da je umesto Romula na istorijskoj sceni prevagnuo Rem Rim bi se zvao Rem, zar ne, Rimsko carstvo Remsko carstvo, dok bi sveti rimski carevi bili sveti remski carevi. A, opet, pitanje je da li bi i onda živeli u istom, ili u nekom sasvim drugačijem svetu.

I, kako to da na kraju Tramp republikanac mora da brani Bernija Sandersa demokratskog kandidata od napada gomile američkih demokrata? Jer, počela je predsednička izborna godina u SAD te Sanders, jednako koliko i Džo Bajden ili Majkl Blumberg (dobro, Tramp je inače sveprisutan) ponovo postaju deo američke svakodnevnice. Jedino što bi Berni od ostalih mogao prilično da se izdvoji svojim krajnje specifičnim i doslednim odnosom prema krupnom kapitalu. Naime, koliko Sanders uopšte i može da bude u pravu kada kaže: 

"Ja sam čovek starog kova - još uvek verujem u priču o demokratiji u kojoj jednom čoveku sleduje jedan glas, i gde milijarderima nema mesta u politici."

inače dobre ljude navodi da čine zlo

Ponekad ste se, možda, zapitali kako su Nemci, narod Getea i Gausa, uspeli toliko nisko da padnu uoči i tokom II sv. rata. Ili, kako junak Zalivskog rata, osvedočeni dobrotvor lokalne zajednice i generalno „super lik", postaje čuvar-sadista po US vojnim zatvorima u Gvantanamu i Iraku. Sad, neko će reći da je tome bio sklon, dok bi poznati profesor Filip Zimbardo sa Stanforda ipak imao na sve da doda još po nešto.

Početak 21. veka označio je prekretnicu na globalnoj političkoj sceni u smislu da je postala igralište sve izraženijih i uticajnijih populističkih pokreta i pojedinaca širom sveta. Za nekih dvadesetak godina nastalo je i pregršt teorija o tome kako se i zašto tako nešto upravo sada dešava, gde jedna od interesantnijih daje na prvi pogled donekle i pojednostavljena objašnjenje, od kojih se pojedina daju naslutiti i na gornjoj mapi sveta.

Poznati filozof je još davne 1800. godine rekao kako zrno peska može vekovima u budućnosti da izazove uspon ili pad čitavog jednog carstva. Radi se, naravno, o do sada bezbroj puta pominjanom „Efektu leptira" (po kome insekt mašući krilima na udaljenom rajskom ostrvu može da izazove nasumičan sunčani dan na Kopaoniku), ali da li je tako nešto moguće i u nedokučivim vrtlozima istorije, od kojih jednom možda upravo sada i sami svedočimo.