Američka državna sekretarka Hilari Klinton u utorak stiže u Beograd, a njen zamenik, Džejms Stajnberg, najavljuje da su ciljevi njene posete Zapadnom Balkanu jasni: potvrda američke podrške evroatlantskoj budućnosti regiona ali i poruka da je potrebno doneti neophodne odluke da bi se taj cilj ostvario. U slučaju Srbije, najavljuje Stajnberg, državna sekretarka će izraziti snažnu podršku integraciji Srbije u Evropu i pozdraviti odluke koji je predsednik Tadić doneo kako bi otvorio put za produktivnije

Pre skoro dve sedmice došlo je do havarije na naftnoj platformi kompanije British Petroleum u Meksičkom zalivu. Od tada se, svakodnevno, u more izliva oko 210,000 galona sirove nafte.

 

Tragedija ozbiljno preti flori i fauni Zaliva, ali i lokalnim žiteljima Luizijane, Misisipija, Alabame i Floride koji žive od ribarstva i turizma. 

 
Podvig vlasnika vebsajta „Vikiliks“ (na slici) koji je objavio na desetine hiljada tajnih američkih vojnih dokumenata, mnogi nazivaju savremenom verzijom obelodanjivanja opsežnog arhivskog materijala o ratu u Vijetnamu na stranicama lista Njujork Tajms, 1971. godine. Mnogi vojni istoričari smatraju da je zahvaljujući toj dokumentaciji, nazvanoj „Papiri Pentagona“, zabijen poslednji ekser u kovčeg američke vojne intervencije u jugoistočnoj Aziji.

Koja je vrednost jednog govora, koliko toga on realno može da promeni? Predsednik SAD (koji je dobro upoznao i iskoristio snagu izgovorene reči i elokventno definisanih konstruktivnih ideja, a na čiju je političku karijeru presudno uticao govor koji je, kao senator, održao na Demokratskoj konvenciji 2004.) jutros je održao govor velike težine i značaja - obraćanje muslimanima širom sveta, čiji broj, prema procenama iznosi više od milijarde i dve stotine hiljada.

Niko (što je Obama i sam rekao) nema iluzija da će jedan govor magično izbrisati predubok jaz koji godinama

Zakon savezne države Arizone, SB 1070, predviđa rigoroznu kontrolu, legitimisanje i privođenje svih za koje postoji “osnovana sumnja” da ilegalno borave u SAD. Drugim rečima, od lokalne policije zahteva se da postupa u skladu sa ovlaštenjima koja su do sada imali agenti imigracionih vlasti.

Usvajanje zakona podiglo je popriličnu prašinu i brzo stiglo na naslovne stranice i medju udarne vesti. Kritičari tvrde da je na udaru vlasti u Arizoni isključivo hispanska populacija, te da se radi o klasičnom primeru rasne diskriminacije i profilisanja. Među kritičarima su i oni koji kažu da je zakon neustavan, ali i oni koji veruju da predviđeni angažman lokalnih policajaca u borbi protiv ilegalne imigracije smeta osnovnoj ulozi policije.

Po zakonu, kao po pinjati, udario je i sam predsednik Obama, a pridružili su se i košarkaši Finiksa

Amerika je proslavila smrt Osame bin Ladena. Neki u svetu, pa i samim SAD, uključujući novinare koji priznaju da nisu znali kakvu reakciju da očekuju, ostali su iznenadjeni intenzitetom emocija, izlivima čiste radosti i patriotizma, prizorima mladih ljudi koji se penju na drveće i bandere ispred Bele kuće, slave po kampusima univerziteta od Kalifornije do Masačusetsa, pevaju američku himnu, skandiraju „SAD, SAD“, kao da su pobedili na velikom sportskom takmičenju. Slavili su uglavnom mladi, ljudi koji se slabo i sećaju života u drugačijoj, bezbrižnijoj Americi pre 11. septembra

Da se slična stvar nije nedavno dogodila u Nemačkoj, ili prošlog septembra u Finskoj, bilo bi lako reći da se besmislene,  nasumične pucnjave sa velikim brojem žrtava, kakva se juče dogodila u gradiću Bingemtonu, dogadjaju samo u Americi.  

"Američka policija nastoji da utvrdi šta je navelo vijetnamskog imigranta Dživerlija Vunga da upadne u imigracioni centar u Bingemtonu, mirnom gradiću u državi Njujork, i ubije 13 ljudi pre nego što je sebi oduzeo život"...  (Ako vam je ime gradića Bingemtona poznato, to je verovatno „zahvaljujući" bivšem članu košarkaškog

Predsednici Obama i Medvedev potpisali su u Pragu sporazum koji bi trebalo da osigura dalju redukciju nuklearnih arsenala SAD i Rusije. Ukoliko (i kada) zakonodavci dve zemlje ratifikuju ovaj sporazum, on će zameniti ugovor iz 1991. godine, popularni START (Strategic Arms Reduction Treaty), koji je prestao da važi u decembru prošle godine.

Novi START je idejno usklađen sa američkom strategijom objavljenom

Amerika je nekada bila uspavani džin, netaknuta strahotama koje su pogađale druge u nekim udaljenim krajevima sveta. Međutim, sve je to nestalo u prašini i ruševinama, tog neobičnog vedrog jutra - 11. septembra, 2001.

Amerikanci koji od tad više ne spavaju mirno, sve više primećuju da im se život promenio. Promenio se način na koji razmišljaju, kako gledaju na svet i na sebe, kao i ono šta rade u svetu. Promene su male i velike, od ekonomskih do psiholoških, kako u privatnom tako i u javnom životu.

Predsednik Obama je u govoru na vojnoj akademiji u Vest pioiintu 1. decembra obelodanio svoju novu strategiju za Avganistan. Najkraće rečeno, ona se satoji od upućivanja dodatnog kontigenta od 30 hiljada američkih vojnika u Avganistan do polovine iduće godine, uz istovremenu najavu početka povlačenja svih američkih snaga iz te zemlje od jula 2011. Uslov je da se avganistanske snage prethodno obuče i osposobe da preuzmu brigu o bezbednosti svoje zemlje, kao i da vlada predsednika Karzaija iskoreni korupciju i napravi pomak u upravljanju zemljom. Prema rečima predsednika Obame: „Vreme