Pola osam ujutro, mutnjikavo napolju, kao da jos nije potpuno svanulo. Svako jutro uz kafu citam novine na netu, a onda provirim na blog B92 da vidim sta se tamo dogadja. Retko zelim da komentarisem objavljene clanke, ali me clanak o pozoristu u Jafi podstakao da se prijavim na blog. Matityahu, hvala na tome.

Pored pozorista Nalaga'at u staroj luci Jafe prolazimo jako cesto. Svaki put provirimo, ali jos nismo pogledali ni jednu predstavu. Sledeci put cemo bar popiti kafu u kafeu na ulazu.

Luka u Jafi se sredjuje, postojece zgrade renoviraju i verujem da ce biti lepo. Ne znam

Danas je katolicki Uskrs, zvone zvona na nekoj od crkvi u Jafi. Jos ne umem da prepoznam po zvuku sa koje dolazi. Odjekuje izmedju zgrada, a komsije Arapi se dovikuju dok popravljaju kola. Traje jevrejski praznik Pesah, deca su na raspustu, igraju se ispred ulaza...

Bih ja, ali ne ide. Ovaj tekst se otrze danima.

(odlomak) 

Prethodna poruka se, izgleda, izgubila u virtuelnom svetu, pa ti je saljem ponovo.

Treba skuvati rucak
Skloniti sudove
Napraviti kolac

Vece je, nedelja, na TV-u jedna od onih emisija sa puno plesa u kojoj se ucesnici takmice "na ispadanje" do pobede. Timovi uvezbavaju tacke, igraju doterani pred publikom, a onda ziri kritikuje i hvali.

Svaki put se pitam kako se ljudi odluce da se prijave na neko od tih takmicenja. Cesto ziri tako izvredja izvodjace da je i meni kao posmatracu neprijatno, a kako je tek tim razocaranim ljudima tamo na sceni koji pokusavaju da budu jaki i pevaju, igraju, glume pred svima nama.

Ima tu nekog egzibicionizma, ima upornosti i zelje da se pobedi, ima velikih nagrada za pobednika i