Nemam nikakav lični komentar. Ništa da dodam ili oduzmem. Samo da vam ponudim linkove i ponešto podvučem.

25 NAJUTICAJNIJIH ŽENA 20.VEKA  po izboru Tajm magazina

VIDEO

5 PITANJA  ZA NEKE OD NAJUSPEŠNIJIH POSLOVNIH ŽENA DANAŠNJICE

Nema veze sa Murakamijem...a možda i ima.

      Ovih dana sam vodila klince iz škole na onu plesnu radionicu grupe „Hajde da...". Sećate se? Plesna trupa u čijem ansamblu su i slabovidi, gluvi i korisnici kolica. Tri dečaka, sedam devojčica i ja - u novim robi di kappa čarapicama, kupljenim specijalno za ovu priliku:) Niko od nas nije znao šta da očekuje, niko od nas se plesom nikad nije bavio, većina ima dve leve noge (čast izuzecima!), ali su nas Boris i ekipa zavrteli, istresli iz gaća i opet sastavili. Mislim da niko od nas nije odatle izašao isti.

       Ovih dana me opet opsedaju analogije i preklapanja...

- Zašto i mi ne uzmemo kredit kao baba i deda i kupimo nova kola? Ova stara se raspadaju.
(vraćamo se iz grada, noć je i pada kiša, a brisači se konstantno zaglavljuju, pa moram ručno da ih gurkam ili da se nadam rupi, onda se opet pokrenu...ništa ne vidim, počinjem ozbiljno da se brinem i rešavam da stanem sa strane dok pljusak malo ne umine)
- Zato što je rizično, mrmljam kroz zube i uzdišem.

      U detinjstvu sam, sedam godina zaredom, letovala u Supetru na Braču. Privatni smeštaj, ishrana u restoranu, masline, cveće, zrikavci, mini golf, plaža, svako veče sladoled, bioskop i nešto kao luna park - bez autića, balerina i sl. Samo razni aparati: ono za hvatanje lutkica i cigareta, neka košarka, pa ono što guraš u rupu preko puta (mora da postoji i zvanično ime za svaku skalameriju, ali kod mene je to - ono za ono:), ogromni džuboks (hitovi - Born to be wild i D.I.S.C.O, za svakog ponešto!) i prva video igra - onaj rudimentarni tenis, dve crtice i loptica,

*veliki gest - spektakularan čin, napravljen u cilju dokaza ljubavi i vraćanja iste

      Pošto me muž već danima vara sa Urošem Voždovcem i Ubuntuom, a maloletni sin crta obešene babe (čitaj: visibabe), spadoh na pomaganje kćeri mi za takmičenje u znanju o Crvenom krstu. Ona, dakle, ima vrlo egzotičan ukus kad su takmičenja u pitanju. Ništa srpski i matematika i ostala boranija. Prošle godine se dva meseca spremala za takmičenje Mladih vatrogasaca, ali se razbolela dva dana pred sam dogadjaj. Domar (coach) me zvao sav očajan - E baš šteta, ona mi je bila okosnica tima. Jaka je! Može dve pune kofe odjednom da nosi!
       Elem, kad je