Izraelska vlada od 2002. godine na Zapadnoj obali gradi betonsku barijeru kako bi se odelila od Palestine. Njom su okruženi palestinski gradovi i sela, presečene komunikacije i razdvojene porodice. Zid je visok osam metara, dvostruko je viši od Berlinskog zida. Dužina betonskog zida, prema planovima, iznosila bi oko 700 kilometara. Danas ona iznosi 650 kilometara. Posle Kineskog zida, to je drugi po veličini objekat stvoren ljudskom rukom koji se može videti iz svemira.

Srbijom od 2003. godine vlada Koštunica menjajući partnere koji ga podržavaju i održavaju na vlasti. Zid koji on personifikuje ne može se videti iz svemira. On se vidi samo iz Srbije. Zid koji gradi oko nas, ovu memlu koju dišemo kroz miris koalicionih sporazuma i skupštinskih rezolucija, koje je godinama donosio sa svojim partnerima u vlasti, osećamo samo mi. Bilborde i molebane kojima, kao zatvorenici u sopstvenom stanu, prisustvujemo gledajući njegove televizije, vidimo samo mi. Mi smo unutar zida. Čujemo ga samo mi.

Ovaj zid, kada bude završen, ostaviće Palestince sa samo jednom polovinom Zapadne obale unutar izolovanih, nesusednih, zazidanih enklava. Izrael tvrdi da je ovaj zid neophodan kako bi se zaustavili napadi palestinskih bombaša samoubica. Zid se ne gradi radi bezbednosti. Gradi se zbog ukopavanja okupacije i aneksije velikih delova palestinske zemlje. Izgradnja zida koštala je 3 miliona dolara.

Ovaj Koštuničin zid, kad bude završen, ostaviće građane Srbije sa samo 85% teritorije unutar izolovanih i međusobno suprotstavljenih i od sveta ozidanih enklava. Vlada Srbije i Predsednik tvrde da nam je Zid, po ugledu na izraelski, neophodan.

Dragi drugari,

u svetlu nedavnih događaja, u strahu od totalitarizma, izolacije i vanrednog stanja koja nam preti, u senci zla koje se nadvilo nad ovim gradom i širom Srbije, pozivam vas da se grohotom nasmejete! Usaglasili smo se jednom da smeh topi zlo.Ne dozvolite da nas uguraju nazad u plač i mrak. Nasmejte se. Evo male pomoći.

Sad ide onaj deo koji uopšte nije smešan.

Koliko godišnjica nerazjašnjenih političkih ubistava u ovoj zemlji obeležavamo? U kakvoj to državi živimo i šta rade institucije? Ko je odgovoran?

Obzirom da niko još uvek nije postavio blog o ovoj važnoj i društveno obeshrabrujuće-depresivnoj temi, a pre svega tragičnoj po živote ubijenih i njihovih porodica, koristim priliku da u dva dana napišem dva bloga. Zaboravljamo li koji je danas dan? Jedan čovek je izašao u šetnju na Uskrs 1999. godine. Vraćajući se kući mučki je ubijen na njenom pragu. Istina o tome ko ga je i zašto ubio se još uvek ne zna. Čovek se zove Slavko Ćuruvija.

NI JEDNO ubistvo niti pokušaj atentata na novinare u Srbiji nije razotkriven. Dada Vujasinović, Milan Pantić, pre godinu dana pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića. Ubice Zorana Đinđića znamo, ali ne znamo organizatore niti inspiratore. Ubistvu Slavka Ćuruvije koje se dogodilo pre 9 godina na današnji dan prethodio je tekst u Ekspres politici pod naslovom "Ćuruvija čeka bombe", koji je u javnosti tumačen kao nagoveštaj ubistva.

Svi znamo ko je u igri za predsednika SAD, te u tom svetlu, ljudi se ubiše da odgonetnu kako se dogodilo da jedan čovek po imenu Barak Obama doživi takav uspeh, uzimajući u obzir njegov život i biografiju s jedne i celokupno stanje američkog društva s druge strane.

Danas izlazi famozni New Yorker sa još famoznijom karikaturom, na kojoj je nacrtan bračni par Obama u Ovalnoj sobi. Barak u muslimanskoj nošnji sa turbanom, Mišel kao teroristkinja sa slikom Bin Ladena na zidu i američkom zastavom koja gori u kaminu.

O Obami sam već pisao nekoliko puta, a pre neki dan čitam vesti i naiđem na ovu nazovi analizu. Za ove vrućine dušu dala. A eto i prilike za filmofile da se podsete šta su zaboravili.

Pored toga, fenomenalni JibJab ima novi klip, pa ako još nekoga interesuje nešto drugačije od misli iz dokolice jednog blogera koji ničim izazvan niti vođen objavljuje šta stigne neka pogleda, eto ga na početku teksta, ne umem da lepim klipove koji nisu sa youtube, gde bih želeo, pa je zato na početku...

Koliko je Hollywood pomogao Obami?

U utorak, 4. marta, održaće se «odlučujući» primaries izbori za demokratsku nominaciju na predsedničkim izborima u Americi. Izbori će biti održani u Ohaju, Teksasu, Rod Ajlendu i Vermontu. Cela se američka javnost uključila u praćenje ovih izbora, jer su, prema procenama, upravo oni mogućnost da Barak Obama dobije ubedljivu prednost nad Hilari Klinton ili obrnuto - da ga Hilari stigne i zaustavi njegov «momentum» koji traje od posle Super Tuesday. Ko

boomp3.com  GAME OVER: komentator(ka) Lorelay je pobedio/la. novi CD: BO: KAPETANE GDE SI, u B92 Shop

Čitam skoro članak o Street artu u Beogradu i ponovo se oduševljavam maštovitošću ljudi koji su našli svoj ventil, našli način da se izraze najbolje što mogu. Stvarno su magični ti nestvarno misteriozni ljudi koji nam u sred noći, ostave neku poruku ispod prozora.

Dragi su mi i oni poznati stencili, autorke TKV, kraljice beogradskog street arta, čuvene i istovremeno nikome poznate. Posebno volim onaj Ostvareno! i Zajebi sistem! autora 352. Sa, sada već čuvenim grafitima i porukama koje nam predano ostavlja Biro smo, verujem, svi upoznati. Ako želite da i vi kažete: Pahomije, Bog je ljut! bilo bi dobro da potpišete peticiju na blogu JT.

Bauljam danas tako po Knezu po onoj vrućini i vidim nalepnicu Ja sam srce Srbije, a ono preko ovog srce Srbije nalepljena nova nalepnica sa sadržajem - za patriotsku vladu. Bilo mi je smešno, i pokušavao sam da zamislim da li je neko od aktivista yihr i(li) biroa "čuo" drugu stranu u ovom veselom dijalogu.

Marina volim te ili Opet sam se preselio ispod prozora šalju jasnu i svima razumljivu, simpatičnu poruku. A oni tipa Mladić heroj ili Šešelj srpski junak za mene su umnobolesničke mantre, to nije street art.

Najviše volim kada vidim grafit koji me zbuni svojim sadržajem. Ne znam kome je upućen, ne znam šta predstavlja, samo tako stoji tu, na zidu pored koga prolazim. Prolazim danas i vidim da neko želi da saznam da se baš on/a pita: Kapetane gde si. Na nekoliko mesta u gradu (koliko sam ja video), neko želi da znamo da se on/a pita gde je kapetan. Kapetane gde si.

I to je to. Tri reči. Zapravo jedna. Kapetan. Koji kapetan? Čega kapetan? Čitam vesti, dugo već ne spominju Kapetana Dragana. Afera u najavi vezana za Luku Beograd? Reakcija na aktuelnu priču oko Luke Beograd? Je li to pitanje ili vapaj za nekim važnim i nikad prežaljenim kapetanom? U hebote, da nije JSO? Najava povratka kapetana i generala, koji bi, da samo autor/ka zna gde su, rešili stvar?

Na teritoriji Beograda je u prethodna dva meseca registrovano preko 130 lažnih dojava o postavljenju bombi. Osnovne i srednje škole, prema statistici MUP-a, prednjače u lažnim dojavama, zatim slede Mekdonalds restorani, Palata pravde (8 dojava u prethodnih mesec dana), B92, redakcija lista Gazeta, Telekom Srbija, Merkur, Metro, Idea, ambasada Nemačke i pumpa OMV. Na listi su i Treći i Četvrti opštinski sud u Beogradu, ali i sudovi, osnovne i srednje škole širom Srbije (brojne lažne dojave o bombi u Novom Sadu, Smederevu, Jagodini, Zrenjaninu, Kragujevcu, Nišu, Leskovcu). Naravno, kada se ovakva dojava primi, objekat mora biti evakuisan.