Ogroman krst dimenzija 18x11 metara? Ili....

Uputstvo novinarima sa Zapada o tome kako da pišu o Balkanu -- gošća Bloga B92, Lily Lynch, glavna urednica magazina Balkanist: 

 

Photo credit: thepeaksofthebalkans.com 

Počnite sa nekim dramatičnim, nejasno opasnim prizorom. Na primer, tamo gde “okomite litice strmoglavo hitaju direktno u more”, gde zjape “vampirske čeljusti krečnjačkih vrhova”, ili gde je “lepota nadahnuta opasnošću”. Čak i u ovoj eri evro-atlanskih integracija, opisi Balkana bi još uvek trebalo da zadrže utisak teške slutnje, ili još bolje, zla. Planine regiona su “proklete”. Predeo izgleda kao da je “njegovu površinu bog izrovao sopstvenim noktima”. Njegova topografija izgleda kao “đavolja rabota”. Ili:

“Biblijska dolina suvih kostiju, možete zamisliti, leži negde između Knina i Obrovca”.

Obavezno postavite sebe, novinara sa Zapada, u sam centar priče.

Da se sloboda uvek iznova osvaja i da se za znanje uvek ponovo bori, najbolje pokazuje jedan primer obrazovne aktivnosti na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Ugledna škola. Što bi jedan moj drugar i tamošnji predavač rekao: "u odnosu na druge državne fakultete ovaj naš je berklijevski liberalan". Dakle, relativna stvar.

Ali ostavimo ocenu liberalnosti i progresivnosti za kasnije, nakon što vidimo kakav je pedagoški doprinos ove ustanove ispitivanju teme poput "seksualnih devijacija".

 

UPDATE >>Uprava Fakulteta političkih nauka, dekan Ilija Vujačić i nastavnik na predmetu Socijalna patologija, prof. Miroslav Brkić, su se blagovremeno i odgovorno oglasili povodom ovog slučaja i preduzeli aktivne mere kako bi se uočeni propust ispravio.  

Integralni tekst saopštenja je dodat i u nastavku ovog blog posta, kao i odgovor na ovu pohvalnu inicijativu Fakulteta političkih nauka.

 

18.02.2008, 20h, BREAKING NEWS:

 

Imajući u vidu jučerašnja i današnja nasilna dešavanja na ulicama Beograda, PROTESTNA ŠETNJA “Evropa nema alternativu”, zakazana za sredu 20. februar, SE ODLAŽE, budući da u ovom trenutku ne može da se garantuje bezbednost učesnika protesta.  Naša je snažna namera da budućnost i sadašnjost Srbije osvetlimo razgovorom a ne pretnjama; razumom, a ne strastima; argumentima, a ne kamenicama! Želeći da javnosti ponudimo primer na koji način jedna evropska zemlja treba da se hvata u koštac sa sopstvenim problemima, u sredu 20. februara od 11 do 13 časova, umesto najavljene protestne šetnje, organizujemo okrugli sto pod nazivom “Evropa nema alternativu”. Okrugli sto će se održati u velikoj sali Medija centra (Sava Centar), a govornici će biti istaknuti profesori Univerziteta u Beogradu.  

Hvala vam na razumevanju, hvala vam na podršci!

 

Borba se nastavlja!   

Na prvi pogled, srpski žandarmi izgledaju kao nepopravljivi romantičari koji spasavaju damu u nevolji, u čijim očima naziremo suzne obrise administrativne granice sa Kosovom. Tako pripoveda dika žandarska - general Dikić - pesnik koji u sitne sate u zagušljivoj beogradskoj folkoteci na salveti sriče reči svoje rodoljubive koračnice i lepi ih, umesto novčanica, na znojavo čelo baje iz Amadeus benda...

Drugi layer priče je krstaški rat protiv nekrsta i poruka svima koji se u njoj prepoznaju: Ako se ne plašite boga, plašićete se Žandarmerije!

 

Proteklih nedelja hiljade ljudi je prošlo kroz lični pakao kada im je prirodna katastrofa potopila kuće i u naletima bujica odnela najvredniju imovinu, a njihove porodice izbacila u prihvatne centre širom Srbije. Žrtve u ovim kolektivnim centrima ostale su bez odeće, obuće, osnovnih higijenskih sredstava, pa i hrane i čiste vode. Povrh svega, ovi ljudi ostali su bez osnovnog osećanja sigurnosti. I to je prva snažna trauma koju su tih dana doživeli.

Rad mnogih volontera i volonterki je žrtvama poplava omogućavao da prežive dok se ne stvore uslovi da se vrate u mulj i vlagu svojih kuća i okućnica. Jedni su kuvali hranu, drugi su prikupljali i donosili suvu presvlaku, dok su treći pružali profesionalnu psihološku podršku kako bi žrtve, dok su najranljivije, skupile snagu da prebrode posledice koje je potop ostavio u njihovim životima.

A onda je ove ljude zadesila druga vrsta katastrofe -- za koju nije odgovorna priroda, već funkcioneri Grada Beograda. Gradska vlast je sasvim iznenadno i prisilno izmestila žrtve poplava iz prihvatnog centra u hotelu "Slavija" u devastirane, neuslovne i zarazne barake u Krnjači. Kada su ih potrpali u autobuse, niko od ugroženih nije znao gde ih voze, šta ih tamo čeka, niti zašto ih premeštaju tako grubo kao da su vreće peska, a ne ljudi. To je druga velika trauma koju su tih dana doživeli.

 (Kolektivni centar za žrtve poplava u Krnjači)

Prvo su advokati podigli svoju pobunu protiv fiskalnih kasa, blokirajući rad sudova u znak oštrog protesta protiv uvođenja transparentnosti u tokove novca. Advokatska komora je čak vršila pritisak na svoje članove da učestvuju u kočenju sudskih postupaka. Zatim su taksisti pošli primerom svojih pravnih savetnika - i oni su odbili da prihvate fiskalne kase i blokirali su grad svojim protestima. Ni jedni ni drugi nisu baš naišli na simpatije građana koji uredno plaćaju svoj porez.

Naravno, ovo nije kraj spiska boraca protiv transparentnosti poslovanja. Ove nedelje je taj oslobodilački pokret dobio akadmski karakter: u isti koš sa taksistima i advokatima hitro su uskočili i uvaženi profesori državnih univerziteta. (Postoje još i njihovi duhovni uzori, ali o tome na kraju teksta.)

Tako su akademska zajednica i taksisti, kao onomad Don Kihot i Sančo Pansa, krenuli u svoj plemeniti pohod - ali ne na vetrenjače, već na fiskalne kase...

 

Najave i akti nasilja, zbog kojih je zabranjeno održavanje Povorke ponosa u centru glavnog grada Srbije, zbog kojih je više ljudi prebijeno, zbog kojih je Bris Taton tragično preminuo, zbog kojih građani više ne mogu bezbedno da se kreću ullicama gradova, jasno govore o snažnoj potrebi da se napravi širok front u borbi protiv nasilja. Prvi korak je da građani uzmu natrag ulice svojih gradova od grupa i pojedinaca koji seju mržnju, zastrašivanje i smrt. Sledeći korak će biti da institucije pokrenu i uspešno sprovedu postupke protiv pojedinaca, grupa i organizacija koji najavljuju i vrše nasilje.

(UPDATE 1: Saopstenje Koalicije mladih protiv nasilja povodom najave pripadnika organizacije "1389" da planiraju da se pojave na skupu.)

Na današnjem protestu omladinskih organizacija pod nazivom "Evropa nema alternativu", premijeru Srbije upućen je sledeći dopis:

 

PREDSEDNIKU VLADE REPUBLIKE SRBIJE

dr Vojislavu Koštunici

Imajući u vidu Vašu dugogodišnju čelnu poziciju u izvršnoj vlasti naše zemlje, mladi Srbije Vas doživljavaju kao najodgovornijeg političara zbog kojeg se Srbija danas nalazi na začelju evropskih integracija i u najvećoj društvenoj i političkoj krizi od smene režima Slobodana Miloševića. Antievropska politika koju otvoreno vodite, preti da Srbiju vrati nazad u izolaciju i da ugrozi evropsku perspektivu svih njenih građana i građanki. Srbija je danas zemlja u kojoj se, zahvaljujući ovakvoj Vašoj politici, blokira rad institucija, ali i omogućava jačanje pro-fašističkih organizacija, zavisnih medija i tajkuna iz devedesetih. Postojeća situacija u društvu nas poziva na akciju, jer nećemo nikome dozvoliti da pred našu budućnost postavlja neizvesnost koja je postojala dok je vladao Milošević.  

Kako je najavljeno, na dnevnom redu zasedanja Narodne skupštine naći će se Predlog zakona o zabrani neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašistički simbola i obeležja, koji su podneli poslanici LSV po hitnom postupku (u atačmentu).

Vladajuća koalicija i deo opozicije su se, priča čaršija, preliminarno usaglasili oko usvajanja ovog zakona. Ipak i dalje ima protivnika zabranjivanju fašističkih/nacističkih manifestasija i obeležja. Jasno je da ima glasova i za i protiv ovog zakonskog rešenja, međutim indikativno je što jedne od ovih glasova često prate povici, a za povicima zatim polete kamenice, palice, sevnu baklje i molotovljevi kokteli. Bije ih glas, da njihov glas bije.

Takav „glas upozorenja“ već godinama odzvanja ulicama gradova Srbije i zuri u građane sa tzv. Proglasa neprijateljima:

„Ima još mnogo onih koji moraju da čuju glas srbstva. To je pre svega glas upozorenja. Otačastveni pokret Obraz možda ne može fizički da uništi sve zlo koje kidiše na srbski narod, ali će, dokle god postoji, neprestano i neućutno na njega ukazivati i protiv njega se beskompromisno boriti.

Još jednom upozoravamo sve srbske neprijatelje i pozivamo ih: pokajte se za svoja zlodela, inače za vas neće biti ni Božje ni ljudske milosti“ (www.obraz.rs)