Trenutno na usvajanje zakona u Skupštini Srbije najviše utiču tri faktora: stranke, službenici u javnoj administraciji i korporativni lobiji. Međutim, uvođenjem onlajn javnih rasprava, u proces donošenja zakona trajno bi se uveo još jedan faktor: necenzurisani pritisak javnosti, tj. građana.

Zato široka koalicija organizacija i institucija zahteva temeljnu promenu rada Narodne skupštine. 

Evo klasičnog primera zašto nam je ova promena neophodna...

Širom sveta je paintball odavno popularan kao razonoda. Kolege, prijatelji, rođaci se podele u dva tima, a zatim se jure po terenu nalik na scenografiju igrice Mortal Combat (ili pre: Counter Strike) i pucaju jedni na druge iz vazdušnog oružja, koristeći kuglice farbe umesto metkova. Rečju, oružje protiv stresa...

E, vidite, Japanci su i u ovom polju otišli dalje od ostatka sveta i do detalja razvili nešto što bismo za ovu priliku mogli nazvati: roll-play paintball. Drugar iz Hongkonga mi je poslao par iznenađujućih fotografija iz njegovog dela sveta. Evo kako ih je inspirisalo aktuelno hrvatskosrpsko/srpskohrvatsko zveckanje diplomatskim i međunarodno-pravnim arsenalom:

 A pogledajte onog dole, maskiranog u čiča Dražu:

Ove nedelje je 57 omladinskih organizacija potpisalo Deklaraciju mladih Srbije koja je predata vicepremijeru Božidaru Đeliću i ministarki omladine i sporta Snežani Marković Samardžić. Đelić i Marković-Samardžić su podržali predloge mladih i izneli svoje planove za  ostvarivanje bliže saradnje sa programima EU. Vladi je ovim dokumentom poslat jasan i nedvosmislen apel da ne sme biti

Pripadnici srpskog ogranka grupe Anonimus su hakovali sajtove državnih organa. Policija se odmah pohvalila kako je za samo par sati uhapsila jednog osumnjičenog. Još ćemo pomisliti da je policija efikasna! A siguran sam i da hakovano tužilaštvo i sud neće dozvoliti da ovom klincu zastari slučaj nakon višegodišnjeg nepostupanja, kao što se to sasvim slučajno desilo voljenom Marku Miloševiću i uvaženom vladici Pahomiju.

Međutim, da li je naš nespretni haker uhapšen zato što se igrao sa sajtom državnog organa, ili zato što je na tom sajtu napisao nešto suviše provokativno? Jer tekst koji je on napisao važniji je od vesti o još jednom hakovanju slabo zaštićenog sajta, dok hapšenje počinoca više svedoči o ostrašćenosti policije nego njenoj efikasnosti. Najopasniji anonimusi u Srbiji su likovi koji nam anonimno godinama hakuju državni budžet, a niko ne sme da ih uhapsi...

Pročitajte tekst koji je uhapšeni član grupe Anonimus "neovlašćeno" postavio na sajt Republičkog javnog tužilaštva:

Mnogi su danas na razne načine želeli da obeleže desetogodišnjicu svrgavanja Miloševićevog režima, ali jedan događaj se bitno razlikuje od svih drugih. Na margini zvaničnih manifestacija, akademskih diskusija i istorijskih TV emisija, 5. oktobar 2010. je obeležila jedna beskompromisna građanska akcija ispred Narodne skupštine Republike Srbije, sa snažnom porukom:

ĐUBRE ZA ĐUBRE - Spontani, ekološki građanski protest

Naime, građani su putem Fejsbuka pozvani da 5. oktobra iznesu đubre iz svoje kuće i, umesto u kantu, izbace ga na plato ispred Skupštine - iste one pred kojom (i u kojoj) su pre deset godina srušili vlast omraženog režima...

Ko se drznuo da pozove građane na tako smeo čin i zašto?

Jednaki pred zakonom

Zanimljiva vest: Ministar trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavljević kaže da će uvođenje fiskalnih kasa za taksiste, advokate i prosvetu biti odloženo za najmanje šest meseci.

On je rekao da bi Vlada Srbije tu odluku trebalo da usvoji u četvrtak, 12. februara, prema predlogu ministarstava trgovine, prosvete i pravde.

Ovo je odlučeno uoči najavljenog protesta taksista, a nakon pritisaka Advokatske komore (koja je ranije blokirala rad sudova) i državnih univerziteta. Da li sada svi ostali (pekari, lekari, trgovci, štampari...), koji se u ovoj krizi muče za svoju zaradu, treba da zaprete blokadom javne infrastrukture i ustanova i time dobiju izuzeće od zakona?

Vidim dva moguća rešenja:

Imajući u vidu jučerašnja i današnja nasilna dešavanja na ulicama Beograda, PROTESTNA ŠETNJA "Evropa nema alternativu", zakazana za sredu 20. februar, SE ODLAŽE, budući da u ovom trenutku ne može da se garantuje bezbednost učesnika protesta.

Naša je snažna namera da budućnost i sadašnjost Srbije osvetlimo razgovorom a ne pretnjama; razumom, a ne strastima; argumentima, a ne kamenicama!

Želeći da javnosti ponudimo primer na koji način jedna evropska zemlja treba da se hvata u koštac sa sopstvenim problemima, u sredu 20. februara od 11 do 13 časova, umesto najavljene protestne šetnje, organizujemo okrugli sto pod nazivom "Evropa nema alternativu". Okrugli sto će se održati u velikoj sali Medija centra (Sava Centar), a govornici će biti istaknuti profesori Univerziteta u Beogradu.

Hvala vam na razumevanju, hvala vam na podršci!

Borba se nastavlja!

Pokret Evropa nema alternativu poziva Beograđane da se u četvrtak 22. maja u 11.30 časova okupe na platou ispred Skupštine Grada i da zajedno sa javnim ličnostima iz kulture, sporta i nauke pošalju jasnu poruku kakav Beograd žele.

Uveliko je najavljeno da će u petak biti uspostavljen pakt koji će, sa Aleksandrom Vučićem na čelu, povesti Beograd nazad u mračnu prošlost. Beograđani pamte kada su branili grad od izborne krađe, od kolapsa infrastrukture, propadanja javnih službi i rasipanja resursa. Beograđani pamte godine u kojima je Beograd bio crn, a te godine nam ponovo dolaze. Danas stajemo u odbranu grada i štitimo ga od zakulisnih dogovora kojim se volja građana izvrće i stavlja u ruke Aleksandru Vučiću, osvedočenom borcu za restrikcije, zabrane i prevaspitavanja. Došlo je vreme da Beograđani, koji su protekle decenije branili evropske tekovine svog grada, još jednom podignu svoj glas i odbrane vrednosti za koje su se borili.

Od svih tradicionalnih medija koji su nekada bili slobodni, pa čak i opozicioni, preživelo je svega par uporišta nesputane pisane reči. Tu se, na razmeđu između tradicionalnog i novog medija, nekako zatekao i ovaj naš Blog B92. Iznenađeni? Iako kuća B92 odavno više ne može da se pohvali da je bastion medijskih sloboda, ostala je ova okućnica u kojoj autori mogu da objave šta god požele, bez prethodnog odobrenja uredništva ili "menadžmenta".

Listovi poput Danasa, nedeljnika Vreme i Vranjskih još uvek nekako odolevaju naletima "cenzure tržišta" i "dobronamernih sugestija" iz Nemanjine 11. A koliko dugo će izdržati ne zavisi toliko od nas čitalaca koliko od moćnih oglašivača čiji krupni poslovni interesi idu ruku pod ruku sa političkom agendom najmoćnijeg među nama.

Sloboda one javne reči koja nije u saglasju sa politikom stranke na vlasti, pre svega se preselila na nezavisne internet portale i self-hosted blogove. Na njih je nemoguće uticati "soft power" metodama jer ne primaju političke naloge i nemaju velike troškove održavanja skupe emisione opreme ili štampanja tona i tona papirnih izdanja. Zbog toga se pribeglo čvršćim metodama u nameri da se i njima stavi čizma za vrat -- kao što su hakerski napadi u slučaju Peščanika i CINS-a, pretnje iscrpljujućim tužbama kojima su bili izloženi Autonomija.info i autori Psihopatologoije, ili besomučna maltretiranja različitih inspekcija kojima su iznurivane Južne vesti.

Imaju li mladi u Srbiji perspektivu? Odgovor na ovo pitanje/floskulu umnogome zavisi od jedne druge dileme/floskule: ima li Srbija perspektivu? Zato, do odgovora moramo da pođemo obilaznim putem.

Kada je u pitanju naš međunarodni položaj, izgleda kao da se tu, grubo rečeno, nalazimo pred dva puta: jedan su dobro nam "poznate" evroatlanske integracije, a