Farsa. Život bez života. Jutarnji izlazak iz kutije u soliteru, gradski prevoz, ulazak u drugu kutiju...posle osam sati gradski prevoz, odlazak u kutiju i spavanje. Jedan običan radni dan, prepun veštačkog vazduha, veštačkog osvetljenja, veštačkih ljudi i njihovih veštačkih osmeha. Dvadeset i prvi vek, vrhunac ljudske kulture i civilizacije...

Ne cini to decace. Nije pametno. Podigni glavu i nastavi dalje. Jer resenje uvek postoji, a ovo to nije. Mlad si jos, ima vremena za sve. Ne budi kukavica, ne budi glup.

Napravi korak nazad, tolike si korake nazad isao, pa nacini i ovaj jedan. A onda kreni napred, u buducnost, u zivot. Makar on i nepravedan bio, makar i nesrecama bio ispunjen. Nije lako, nikome nije. Ali

Imao sam trinaest…a ona koju vise.

Zivela je pored skole, i bila je lepa. Nestvarno lepa.

Ja stidljiv, smotan i neiskusan. I povrh svega ruznjikav.

A ona…kao morski talas. Kao sumska jagoda.
Kao…kao…kao andjeo. Bas takva.

Joj koliko sam samo puta pocrveneo kad je prolazila pored mene, koliko sam litara znoja prolio u pokusajima

…i pada danima. Ne prestaje. Kao da je neko drugo doba. Kao da leto nije, kao da Beograd nije. Pada…

Mokar stojim pod drvetom, i cekam. A bas sam se lepo obukao, beli sorts, bela majica i bele patike. Patike sad vise i nisu toliko bele, no ne mari…a nje nema. Dogovorili smo se u pet, a sad je dvadeset minuta previse. Ja pod drvetom, mokar, a ona

Završi se još jedan serijal-specijal Velikog brata. Konačno. Učesnici su navodno bili VIP, ali pre bi se moglo reći da su BIP ili Navip. Pobedio je ko je pobedio, zavesa se spustila, i ne mogu da dočekam jesen...pa ispočetka. Neki novi klinci, nepoznati, koji će onda one tamo sezone biti VIP. U krug.

Mala je Srbija za sve to. Uz ovoliku

Kada snovi postanu realnost
a realnost se istopi u snove
da li je to losa sreca
il' se zivot tako zove

Kada volis celim sobom
celog nekog, vreme celo
i kad posle dusa boli
i kad posle boli telo

Da li ljubav mora da boli
da li srce mora da pati
kada jednom sreca prodje
moze li ikad da se vrati

Moze li covek da se okrene
zatvori vrata, produzi dalje
ili je vecni rob secanja
zatocen u sudbine ralje

Ako moze, kad i kako
resenje bi hteo da znam
da sve slike, uspomene

Sine moj...slušaj šta ti tvoj otac zbori. Nemoj i ti sine praviti iste greške. Nemaš razloga, jer imaš mene. Ja sam u životu mnogo grešio, mnogo puta radio stvari koje nisu ispravne. Kajem se sad, ali slaba je uteha...zato ti sine moj ovo i pričam.

Škola je važna, veruj mi. Ja sam to kasno saznao. U školi se više od škole uči, uči se život. Stiču

Juce me jedan lik propisno napljuvao na ulici...i to ne bilo kojoj ulici-napljuvao me je u mojoj ulici. A sve zato sto sam zauzeo parking mesto koje je on bezecovao jos od Vise poslovne. Kreten. Izadje on iz kola i poce da psuje, da viche, da riche. Ja ga gledam, onako, u oci, i razmisljam se dal' da mu izadjem i polomim mu obe noge, ili da mu izadjem i polomim

Čitulju ovu pišem velikom čoveku. Velikom umu. Velikoj duši.

Čitulju pišem a čoveka oplakujem. Suze klize, slova mute. Blagi jecaj duša ispušta.

Nije se lako od čoveka oprostiti.

Da je bio lošiji, ne bi teško bilo. Da je bio bolji, ne mogu ni zamisliti.

Teška su slova koja se mrtvoj duši posvećuju.

Bio

Zubor voda zuborila

Jutro rose probudila

Maglu s’ brda rastvorila

Mladog momka umila…



Kad sam bio mali hteo sam da budem Marko Kraljevic. Ili neki drugi tako dobar lik.

Da jasem nekog mocnog konja, pijem vino i tucem zlikovce. I tako to…

Ali sa godinama su se i interesovanja menjala. Mog idola Marka