-Halo
-PA GDE SI BRE CEO DAN,ZOVEM TE STO PUTA !!!
-Nemoj da mi se deres u slusalicu,spavao sam,boli me glava
-PA POPIJ KAFETIN...IMAS POLA SATA
-Rekoh ti da se ne deres...i kakvih pola sata,sta pricas?
-POLA SATA DA SE SPREMIS...IDEMO
-Slusaj kume,ako ne prestanes da vices,stvarno cu da ti spustim slusalicu
-Dobro,ajde...za pola sata

Godina 1973. Jedan mladic, iznosenog kaputa, stajao je na autobuskoj stanici i cekao. Nije znao koji autobus ceka, znao je da ce da udje u  onaj koji prvi naidje. Za Beograd ili Zagreb, svejedno. Naisao je beogradski, on je seo u njega, i za sobom ostavio sarajevska nocna svetla, a sa njima i sve svoje uspomene, citav svoj predjasnji zivot.

Da, slavlje svuda oko mene. Sretna vam nova…ova…pa onda ona…i unapred kineska. Zelim vam sve naj naj, budite haj, pravo u raj…bla bla bla

Vesela lica, puna ih soba. Tebi zelim ovo, tebi ono…u godinama smo, uglavnom su deca zelje…i naravno zdravlje. Lako prelazi to preko mojih usana, primam tudje poljupce, i njihove zelje. Stanite malo, cekajte.

Nikada nisi shvatala moju potrebu da odem. Nikada nisi želela, niti mogla, a ja sam morao. Pritisak je preveliki bio. Sraman položaj na poslu, rastavljeni roditelji, i ti...ti koja si me volela, a ja nisam mogao da ti kažem ne. Flaša je bila moj spas, flaša je bila moj jedini iskreni prijatelj...

Sećam se kad si mi prvi put rekla da

Izraelci i dalje ne odustaju. Ljudi ginu. Malo severnije, Ukrajinci ne daju gas promrzloj Evropi. Ljudi umiru. Umire se, da li od metka ili hladnoce, nema razlike. A ni ja se bas ne osecam najbolje…

A koga je briga za mene…osim mene? Pa svi su toliko zaokupljeni resavanjem svetskih problema, sastavljanjem fudbalskih reprezentacija, i kritikovanjem svega i svacega.

Limena pepeljara i karirani stoljnjak. Enterijer moje dushe. Pevaljka sa jeftinom perikom, ciji se glas probija kroz larmu pijanih sinova greha. Flasa brlje, paklica cigareta…poneki dinar u dzepu. Sta ja tu trazim? Zasto sedim sam? Pitanja na koja ne znam odgovor…

Odjednom neko zapocinje tucu…prikljucujem se rado. Hvatam stolicu za naslon i udaram

Kad sam bio na Galapagosu, upoznao sam jednu kornjacu. Pricala mi je kako joj je tezak zivot, kako je bogata, ali joj ne vredi. Jer stalno na ledjima nosi svoj imetak, stalno nesto stedi. Sto ga vise ima, teret je sve tezi. Rek’o sam joj da je glupa…

Kad sam bio u Argentini, sreo sam jednog pingvina. Zalio mi se da mu nije lako. Vodi sportski zivot, a nije obucen

Prelazim te nocas kao mnogo puta do sad…mirna si i pitoma,barem naizgled. Tvoj sum ipak jezivo jeci u ovoj potpunoj tmini.

Kao da glasovi mrtvih dopiru iz tvoje utrobe, glasovi mnogobrojnih cije si duse uzela, zivote uskratila, a leseve nosila. Prokleta si Drino, prokleta.

Stojim na sredini mosta, zagledan u tvoje crnilo. Crna si,najcrnja. Pa i crni Dunav, sto izvire na Crnoj planini i uliva se u Crno more prema tebi je nasmejan i vedar. Njegov tok je, u poredjenju sa tvojim, veseo i zivahan…a tvoj tok Drino-zapetljan i krvav. Nek ti je na cast…

Kraj Maja je te godine doneo mnostvo toplih, prelepih dana, a Ostoja i ja smo blenuli u knjigu i proklinjali sunce sto ga toliko ima. Proklinjali smo klince koji igraju fudbal prekoputa u skolskom, zvuke koncerta u podne koji je dopirao iz dnevne sobe, i komsiju Glisu sto trese tepih ispred zgrade. Kad malo bolje razmislim, nismo zaobisli ni dve muve koje

Ko to nocas kuca na moj prozor? Ko to hoce da udje? Lakse malo, slomice se staklo. Pokazi se prvo…ko si, odakle si ? Ko te salje? Lozinku daj…

Ne otvaram ja svakome. Da to cinim, puna bi mi soba bila. Zato, tutanj. Znam da sam gad, takav sam se rodio. Zelim da budem sam...

Nekad sam pustao da udje svako ko kuca…a ne vise. Naucio sam lekciju.