(Ili - zašto muškarci ne idu na more)

Na sred bašte restorana „Jaja na oči" visi ogroman plazma TV čije su ivice potpuno izlepljene etiketama domaćeg piva. Na podu je zeleni itison u ulozi veštačke trave, a u uglu pod zvučnikom saksija nezalivane lozice. Pod njom, kao Cezar u starom Rimu, debeljuškasti kelner lista srednje strane jednog dnevnog tabloida i češka brkove. Na programu su vesti lokalne TV stanice.

„Iz kabineta predsednika našoj televiziji je rečeno da će biti formirana posebna komisija koja će utvrditi okolnosti pod kojima

*šteka = štedi

Takmičenje gojaznih građana koje su podržali bogati poslovni sponzori doživelo je neuspeh. Prodato je svega 140 karata, a pečenje spremnljeno za očekivanih 500 gostiju - hladno i ukočeno, jedva su pojeli kerovi-lutalice. Skup je završen uz muziku sa razglasa i bez dodeljivanja plaketa „Najmasniji Poganić" kako je planirano, iako je danima uoči svečanosti lokalni radio najavljivao živi prenos i upoznavanje gostiju sa pobednikom.

Kad je poštar Šveđo odskočio s motora kojim dovozi poštu Poganićima i odjurio

jednoj ženi, povodom Osmog marta

Od nesreće se nit' živi, nit' ne živi. Ljudi ne pamte svoje nesreće već ne mogu da ih zaborave. Drage ljude što ih smrt odnese čuvamo negde unutra, obmotane posebnom ljubavlju kao nekom urnom.

Od Prištine do Kosovske Mitrovice ima oko 35 kilometara. Toliko su ova dva kosovska grada bila udaljena i pre proglašenja nezavisnosti. Na samom ulazu u K. Mitrovicu nalazi se groblje, a među stotinama grobnih mesta nad kojima su porušeni spomenici, jedna mlada breza nadvija se nad zarasle humke. Tu

Institut za praćenje kretanja na svetskoj elektronskoj mreži popularno zvanoj internet - smešten je, naravno, u Americi. Istraživanja ovog Instituta nemaju nikakve veze sa žrtvama zemljotresa na Haitiju kojima je sada dobrošao svaki cent, peni, pfening, svaka para, lipa, denar, kruna...

Svet koji vapi za izlazom iz ekonomske krize čini se treba da istruže džepove kako bi poslao neku crkavicu za nužne potrepštine i hitne nabavke unesrećenima koje pod ruševinama još uvek traže. Međutim, novac se u svetu istovremeno i baca koliko i štedi. Evo šta kaže taj američki Institut:

• -

Stiska se i traži da piški. Grabim je u naručje i kroz posetioce koji se nelinearno kreću hitam ka ćošku s toaletima kad ono - demokratija! Veliki izbor velikog tržnog centra - četvoro žućkastih vrata obeleženih sivim pločicama. Mučki wc, ženski wc, toalet za osobe sa posebnim potrebama i prostorija za majke sa decom. Pa, šta da radi otac sa ćerkom u naručju, struku vam dizajnersku!

Silueta dugokose majke (znači stereotip) kako drži bebu u rukama navede me da prvo tu kvaku zgrabim. Dobro vratima odmah na leđa nisam srušio tapaciranu tetku s ogromnim naočarima belog

Ispričaću vam jednu kratku priču. Priča nema ime, preziva se Staletović i potpuno je istinita.

U novembru 2013, nakon uspešne rekonstrukcije, uselili smo se u novi dom na Zvezdari. Jeste da smo papire za gradnju čekali 14 meseci, ali smo tek po dobijanju svih potrebnih dokumenata – obavili posao. Kad sam od opštine Zvezdara dobio pravosnažnu upotrebnu dozvolu (kojom ti se verifikuje da si sve uradio po pravilima i platio svakojake dažbine) osećao sam se kao IKEA kad im onomad ministarka Mihajlović dodelila dozvolu.Znači, moćno.

Malo nakon useljenja

(Iz edicije „Kablovske sveske")

Toma K. bio je veliki drug svima i još veći neradnik. I loš učenik i lenjivac i sporać, ali dobar dečko. Tada su se voleli takvi ljudi, samo na njih niko nije računao. Dugo je lutao za samim sobom nikada ne posrnuvši, ali i udaljavajući se od onoga za čim traga. Sve dok jednog dana, uz pomoć brata od strica, nije zadužio teget plišanu uniformu sa izvezenim „JŽ" na malom džepu, teget kapu s crnim širitom i svetlo-braon kožnu torbicu. Postao je kondukter

Novine i kutijice s natpisom ...dim šteti ljudima u vašoj okolini, najčešće kupujem na kisoku uz Bulevar R. Otvoren je 24 sata, uvek imaju sitniš i ne moraš da brineš šta će ti reći kad im rano ujutru zavijoriš hiljadarkom k'o zastavicom za doček ruskog predsednika. Ponekad tu kupim i plavi „Orbit" kad bih da utajim koliko volim dobar roštilj na prazan stomak.

kiosk

Prava

Tanjug - 23. oktobar 2009. Tokio -- Japanski naučnici proizveli su humanoidnog robota koji savršeno simulira simptome novog gripa, koji treba da pomogne u osposobljavanju medicinskog osoblja.

Ljudi, trebalo bi odmah da odredimo prioritetne grupe građana i da ih vakcinišemo protiv virusa gripa. Da se ne gužvaju po domovima zdravlja, da ne utrče penzioneri, trudunice, hronični bolesnici i deca preko reda. Da kad nestane vakcine ne zaustavimo proces društveno-ekonomske tranzicije. Da imamo koga da pošaljemo u Brisel za Novu godinu da nam donese Beli šengen i

Tvrdi mi jedan čovek da je „ko traži taj i nađe" narodna izreka. Ja sam tražio jednu pristojnu dinarsku pozajmicu, ali pošto je u narodu nisam pronašao potražio sam je u banci. I to sam odabrao jednu s „naj". S najglasnijom kampanjom, s najvišim bilbordima, s najviše ubačenih brošura po sandučićima, s najviše poslatih sms-ova, s najvećim procentom belih košulja po glavi zaposlenog (znam, i meni je smešno da se u bankama košulje nose po glavi) i s, naravno, najboljim kamatama i kravatama.

Međutim, taj bankarski službenik počeo je odmah