Bila je mlada, lepa, poželjna, vredna i pametna. Sve joj je to davalo nadu u ostvarenje sna o sopstvenom životu sa voljenim čovekom i mnogo dece. Govorila je: proćiće i ovaj dan znoja i suza, žrtva je neophodna bilo kolika da je, vratiće se desetostruko...svako ima svoju slobodu samo je treba dosegnuti. Ali, prolazili su dani, nedelje, meseci, godine, decenije, ostvarenje sna nigde. Ostao je začauren u snovima o snu. Postajao je stvarnost. Ogledalo je bilo jedini svedok promena na licu i duši. Video sam je pre neki dan, konačno je dočekala svoju slobodu, ali kao da joj ne treba. Saznao sam to od ogrubelih obraza, očiju punih neverice, nesigurnih ruku, hoda nenaviklog na odmor.

   Враћајући се  са отварања  изложбе  препарираних  животиња   “ Егзотик  зоо “, која је у мојој варошици  приређена захваљујући  Народном музеју из Кикинде , кроз мисли ми је непрекидно одзвањала реч - појам   “ судбина “. Судбина  ретких птица, гмизаваца, мајмуна, риба, корњача - неке врсте  више  не могу да се виде у Зоо-вртовима

                                                    "Život je ono što ti se dešava dok ti praviš planove za život."/Lenon/

   Ej, što volim nedelju. Zatvorim se u sobu, uključim TV i otpadam ceo dan na krevetu. Odem  do toaleta iz poštovanja prema sopstvenom telu i organizmu, malkice u kuhinji pomirišem da li mi nešto odgovara njuhu, ukusu, očnom živcu ... zavirim u frižider uzmem hladno, osvežavajuće i sa tim se vrnem u sobnu hladovinu. Onda mi nekakav vrag ne da mira, pogledam, knjiga se upiljila kao da hoće da me proždre, stavim je na grudi, a ona bubnja, izvadim papirić za obeležavanje, 157.strana.... „bila je to grozno ledena zima potkraj 18.veka. Mladi Teodor lutao je siromašnim, opustošenim ulicama, kapci prozora zatvoreni, vrata zamandaljena kako ne bi toplota izlazila, namernici ulazili, a on je birao retke kuće iz čijih dimnjaka je kuljao dim. Prisećao se udbonosti  svoga doma iz koga je otišao svojom voljom ne pristajući na ultimatume bogatih roditelja.„ Pa, dobro, Teodore zar si našao zimu da se inatiš, to se radi u proleće, do zime te prođe i zar si toliko gadljiv na bogatstvo?!

  Stid me, i sram, i bedno se osećam. Koliko danas vredi čovek, njegova ličnost, dostojanstvo, gde je njegovo pravo na normalan život, pravo da jede tri puta dnevno, tek toliko da održi fizičku i mentalnu kondiciju, da noć prespava u snovima, da se okupa jednom nedeljno, da obuče pristojnu garderobu, da pogleda u oči one koji nemaju potrebu ili neće da razmišljaju o tome.

Nacija ,vera i crkva ,društveni status , politička opredeljenost, društveno uređenje, emigracija, imigracija ... pojmovi su sa kojima sam počeo ozbiljnije da se susrećem i o njima razmišljam sa nekih 16-17 godina. Doveden iz krša u ravnicu gde nema niti jednog kamena , što je za mene bilo nezamislivo, saznadoh da se Ljudi dele na : Srbe, Hrvate, Slovake, Mađare, Slovence, Makedonce, Albance ... kasnije kroz vestern i kriminalističke filmove upoznao sam Amerikance, Engleze, Francuze , Italijane, Meksikance ... Iako sam u osnovnoj školi učio ruski jezik

 „BLOG  - personalna strana na Internetu, na kojoj autor vodi svojevrstan dnevnik sa sopstvenim razmišljanjima i komentarima,često tematski orijentisan.“ /Ivan Klajn i Milan Šipka  „ Veliki rečnik stranih reči i izraza „/

    Reklo bi se,  čovek mora da ide u korak sa vremenom , jer ono neće njega da čeka. Osećaj da si zatvoren , učauren u maleni prostor gde vreme olujno protiče ostavljajući uvek iste prizore  koje je nemoguće drugačije opisati  sem  onako  kao prošli, pretprošli.. i mnogo  puta ranije , stvara

Zašto mislimo da je nama teže nego drugima ?

 Zbog čega uopšte razmišljamo kako je drugima i zašto im je tako kako je, a da pre toga nismo zavirili u sebe? Jedan moj stariji prijatelj zna da kaže da ne može sve biti lako, za čega bi čovek onda živeo; rogovi i perje se jednako prodaju i ista im je cena  samo  su kupci različiti. Sad, ako nam treba perje, a želimo i rogove, iako ne znamo zašto, to pitanje moramo da rešimo sa sobom, ne sa prodavcem ili onim kome oni zaista trebaju.

   Bežeći iz Srbije, kažu da je moguće i iz Crne Gore, od Turaka ili krvne osvete, pleme iz kojeg sam potekao, na putu do sigurnog utočišta prevalilo je za dvadesetak godina hiljadu kilometara. Bilo bi im lakše da su ih Turci desetkovali ili krvnoosvetnici ili da su se sami proredili, jer na tom putu nestalo ih je više od dve trećine. Razdori  među mojim dalekim srodnicima - kako sam čuo u pričama koje ne moraju biti tačne  - nastajali su zbog : popreko si me pogledao, sećaš se kako si mi uzeo najbolje parče livade, nisi mi pritekao u pomoć kada mi je bilo najteže, tvoj  čukundeda je mom  oteo devojku, razgovarao si sa Mitrom iako ja nisam 3o godina....

   Није  од великог значаја  само на данашњи дан  спознати и препознати љубав, пријатељство, наклоност, драгост, умилност, сусретљивост... Цветом, парфемом, делом одеће, накитом...-  изазвати, заслужити, купити   пољубац, загрљај, блискост, интимност . .. Ни овим текстом  привући, заинтригрирати,  опчинити  женску емоцију,

    Где нестаде Јарил  ?  Хтедох  нешто да прочитам  од његових ранијих текстова, да ослушне мало музике, кад оно ме дочека  " Блогер нема  објављење текстова ". Знам човек до јуче писао изврсно, занимљиво, умно, душом ... Зна ли когод разлог  ?

  Не успевам у континуитету да пратим догађања на блогу. Прво што ми паде