ЦРНИ ПРИНЦ – сателит непознатог порекла

 Преврћући старе, затурене фасцикле нашао сам текст из Галаксије бр.61 из маја 1977. године о Земљином сателиту ЦРНИ ПРИНЦ који, на висини од 30.000 км, ротира у правцу супротном од свих вештачких сателита, као што планета Венера ротира супротно од свих тела у Сунчевом систему и који је неземаљског порекла.

  1977. година? Ха, од пре 40 година – помислио сам. То је наука одавно разјаснила

  Међутим, назив ЦРНИ ПРИНЦ ми је остао у свести и потражих новије и коначне податке о њему.

  И ту почиње тајна која још увек траје. ЦРНИ ПРИНЦ или ЦРНИ ВИТЕЗ  не само да није разоткривен већ је његова мистериозност вишеструко потврђена.

ВРЧ СВЕТОГ ЂОРЂА

Блокада је затекла речни брод Јајце на везу у Рушчуку, при истовару робе. Неколико дана су дизалице истезале своје дугачке вратове од утробе брода до великих магацина на обали, а онда је брод одвучен на сам крај луке, у устајалу воду где је већ рђало неколико напуштених шлепова и стављен под полицијски надзор.

                     ДЕЦА ЕНТРОПИЈЕ

            Како у ствари функционише време? Постоје ли људи у времену или време у људима? Како време пролази и да ли уопште постоји, или смо га измислили да бисмо омеђили наша сећања и систематизовали сопствено постојање у низ година, месеци, дана, сати…

            Време није

ДО ГРАНИЦЕ ЗЛА И ЉУДСКЕ НЕСРЕЋЕ

            „Ако дуго гледаш у понор“, роман Енеса Халиловића (1977, Нови Пазар), објављен је у престижној библиотеци „Албатрос“ Јагоша Ђуретића (која се приближава двестотој књизи) у издавачком предузећу „Албатрос плус“, Београд, 2016. године. Овај други роман Халиловића, који је и песник, приповедач и драмски писац, носи поднаслов „Дијалог о празнини“. Та празнина – понор која, када је дуго гледаш, „ гледа у тебе“ (Ниче) су 90-те године прошлог века у малом граду који се немерљиво обогатио увозом тексас-платна за фармерке у чије ролне су била уметнута паковања дроге. Зарада од те „трговине“ створила је моћ да се управља људима и институцијама.

            „Мафија је држала град као тор – пише Халиловић - имала је сваку власт, полицију, војску, скупа кола и фирме... И цијели град претворио се у бивљу пијацу“ на којој је све на продају, док је држава „производила само смрт“.

Самоубиство Европе као могућа будућност – Мишел Уелбек „Покоравање“

Мишел Уелбек је сваком књигом стварао неку провокацију и изазивао размишљања и дискусије о садашњој и будућој судбини савременог човека, у том смислу он је један од ретких и драгоцених савремених писаца. У „Могућности острва“ иде у далеку будућност, вероватно-невероватну али могућу и пре свега забрињавајућу. У роману „Карта Територија“ уводи себе, писца Уелбека, као књижевни лик и убија га, присуствује својој сахрани и описује је. У сваком његовом роману виђење Запада је критичко и више има разлога за стрепњу него за наду, а у „Покоравању“ то достиже врхунац.

- Европа је извршила самоубиство које је трајало неколико деценија - каже ректор Сорбоне Робер Редиже, Белгијанац који је прешао у ислам. Уелбек описује последице „самоубиства Европе“ и Запад који проналази решење и катарзу у - прихватању ислама.

НАЈВЕЋИ МОРАЛНИ ИЗАЗОВ ПОСТМОДЕРНОГ СВЕТА

Итало Калвино је једном приликом савремени свет упоредио са паклом; у таквом свету, сматра он, једино нам преостаје да препознамо оне који паклу не припадају и дамо им шансу. Има ли друштвених и моралних алтернатива?

За производњу и проток идеологије глобализације, по речима недавно преминулог Пјера Бурдијеа, брину се ’доксозофи’, ’техничари мњења-који-себе-сматрају-ученим’, а који потискују праве филозофе и политичке проблеме постављају на исти начин као и пословни људи, политичари, и политички новинари (Бурдије, 1999, 15). Та идеологија, примећује исти аутор, састоји се од најкласичнијих претпоставки конзервативне мисли свих времена и свих земаља. Ипак, она забрињавајуће успешно постиже свој циљ, и то углавном употребом два међусобно неспојива аргумента, чија нелогична комбинација као да доприноси њиховој идеолошкој делотворности.

Један аргумент састоји се од рационализације новог економског поробљавања  ... света као сурове али економски нужне планетарне промене; други се односи на величање новог поретка као коначно остварене телеологије једне прогресивне историје. С једне стране, прибегава се упорном, дугорочном симболичком ’утувљивању’ (новине и телевизија), све док, кап по кап, несвесно упијени ставови не постану свесна уверења и док ранокапиталистичка визија људског живота, као немилосрдне борбе за опстанак, не постане једина могућа, самподразумевајућа, очигледна опција. (Бурдије указује на читав скуп претпоставки који се намеће као неизбежност: инсистира се да је максимални приход, дакле, продуктивност и компетитивност, крајњи и једини циљ људског рада; или, пак, да је немогуће одупрети се економским силама; или се врши коренито одвајање економског од друштвеног, које се оставља по страни и препушта социолозима као нека врста отпатка.)

ПЕТЕР ХАНДКЕ: „МОРАВСКА НОЋ“

Шездесетих година прошлог века, када је почео да објављује своје текстове, Петер Хандке је био бунтовник, авангардиста и контроверзни писац. На универитету Принстон у Њујорку напао је литерарну групу 47 због «описне импотенције» новог реализма и промовисао књижевност усмерену на језик и на однос

НИНОВА НАГРАДА – шири избор

 Жири за доделу НИН-ове награде за најбољи роман 2019. године и овога пута суочио се са хиперпродукцијом на књижевној сцени у Србији, добивши на читање чак 201 наслов, од којих је у шири избор уврстио 32. Међу њима су и дела досадашњих добитника тог књижевног признања и дебитаната различитих генерација, објављена у издању великих, али и малих независних кућа.

 У конкуренцији су романи: 

Београд - 2. јун 1968. године. Недеља, налик на многе пре ње. Београд је живео у успореном ритму одмора и уобичајене забаве. Изгледало је да су сви проблеми, ако их уопше има, одложени за неко касније време.
Свих 37 београдских и земунских биоскопа и летње баште "Синђелић", "Раднички","Козара", "Београд", "Браћа Стаменковић" и "Калемегдан" оглашавали су представе са звучним светским именима: Френк Синатра и Тревор Хауард, Џони Вајсмилер као Тарзан, Џеф Чендлер, Елвис Присли и Оди Марфи, Дорис Деј, Белмондо и Урсула Андрес, Јул Бринер, Рита Хејворт и Џејн Фонда... У елитним биоскопима приказивали су се "Бони и Клајд", "Македонска крвава свадба", "Експрес пуковника Рајана", "Лигејин гроб", "Ко хоће да убије Џеси", а могао се видети и "Мост на реци Квај"...

Завршавале су се припреме за отварање "Малог позоришта", приказивао "Крмећи кас" Александра Поповића и држале пробе његовог новог игроказа "Капе доле" (који ће убрзо бити забрањен јер је неко схватио да се наслов може прочитати и као јеретички повик "Ка Пе (КП) доле"). Александар Јоксимовић, после међународног успеха модне колекције Симонида чији су купци били јапанска принцеза, Клод Лелуш, Питер Јустинов и други, за септембар је припремао нову под називом Витраж, разиграних боја и прозрачну као стакло. У продаји је била «Кладањска вода», «провереног секси-деловања». 

АПЛИКАЦИЈА АКВИНСКИ

„… Тржиште је преплављено апликаци­јама, развија се и нова генерација кортагената који се стављају и на врх лобање, а не само иза ушију, тако да пријем менталне апли­кације више није везан за један улаз у сферу свести. Догађај игре или садржаја апликације већ постаје вишеструко сложенији него кад смо почели са Мондријановим ПП-ом. А свакако можемо све брже да урадимо кад нас је само троје.

Девојка је зачкиљила. Веберинг је то приметио и благо се осмехнуо.

– Четворо нас је овде – исправио га је Веберинг и погледао удесно ка холограмској пројекцији жене која је титрала бледопла­ вичастим сјајем, повремено се осмехивала и климала главом, а онда се окренула ка свом мужу и рекла дубоким, заносним гласом филмске диве:

– Волим када то кажеш.