Dugo vremena pokušavam da definišem priču o samoubistvima.... Sada će mnogi reći da sam zacrnila sasvim,ali mislim da je to velik problem....

Ponekad ponegde,kada neko neki događaj opiše napišem neki komentar na te statistike ili na sreću koju imaju oni kojima je život spasen.... 

Neću o statistikama.... Niti gde su aktuelna samoubistva i pokušaji istih.... Mogli bi statističkim podacima da polemišemo,ali ljudi nisu brojevi... Meni bar ...

Ne znam šta ljude tera na samoubistvo... Zar je moguće da ne mogu da nađu neko rešenje...Svi imaju probleme...

još jedna napaćena duša,još jedna ponosna duša velikog srca ....

Ovo nije zbogom - ovo je samo doviđenja..... 

Laka ti zemlja Ova Ivanjicki .... U srcu ostaješ - dok kuca.... 

Već neko vreme znam za nju ....  Nego mi je sve delovalo daleko.... I sada - kada bude u nedelju - kao da će biti ko zna kad .... Kao da ima još 20 dana....

Biće velika svadba... 600 ljudi .... Po meni preveliko - ali .oni žele tako.... 

Da li mi se ide ? ... Ne....  Zašto ne ??? Ne volim svadbe.... Volim ljude,drago mi je da su srećni,da su se našli,da žele da zasnuju porodicu,imaju decu.... Zaista jeste - ali svadbe ne volim.... 

Moj Aca (brat od tetke)  kad se ženio - nisam išla iz opravdanog razloga.... Čovek koji me silovao je bio tamo.... I tada

Nije samo Đole Balašević smislio pesmu - Izvini.... Mnogi su shvatili da je to najjteža reč na svetu.... I pre i posle njega.... Ali,njegova mi baš na izvinjenje zvuči....

Ne,nisam mu rekla - Izvini,pogrešila sam .... Nisam mogla.... Rekla sam samo - Hvala ....  I žao mi je što ne mogu da mu se zaista izvinem,ali jedan deo mene misli da nije trebao da neke stvari uradi i taj deo se buni i zato sam mu samo rekla - Hvala.... Jer,znam da neće on ponoviti grešku,a ni ja neću ponoviti svoju.... Da je moglo da se izbegne - al nije.... 

Ipak - njemu od mene - večeras

jesam li stvarno vrisnula malopre - Mama.... Uglavnom,probudilo me to što sam mislila da umirem.... Otvorila sam oči... Dobro poznat,ne potisnut osećaj.... Srce tuče kao ludo,ne mogu da dođem do daha... Budim se vrišteći (do sada samo u snu) i dozivajući majku.... Okrećem se u krevetu,shvatam da nema nikoga.... U glavi - Zvati hitnu....

Pošto dolazim do daha i sećam se kako sam stotinama puta zaglavila u hitnu - pošto je to počelo da mi se dešava posle silovanja prvi put i obećanja doktorice u hitnoj da moram da prestanem da dolazim jer me neće više pregledati....

Nastavak na prethodnu priču ....

Tekst preuzet iz Novosti .....

Štrajkom glađu i uz pomoć policije vratio ženu

Nemam ideju kako,ali znam da nekako moram da pokrenem nešto da se ovim ljudima pomogne .....

Duša mi se cepa kako niko nema obzira za siromašne,za stvarno gladne i žedne .... 

Svaku ideju i pomoć ću prihvatiti - makar i u pisanoj reči .... Kako da se ovakvim ljudima omoguće najjosnovnije stvari za život.... 

Ovde vas ima oko 12-20  koji me čitate i kojima sam na listi .... Nadam se da će bar 1/3 - na vas ovo videti ..... 

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=75355&sectionId=56

Znam da znaš i znam da ti je nekada to saznanje teško.... Ali,znam da ti je stalo do mene - i to mi je dovoljno......