Shvatite ovo kako hoćete .... Od volje vam...

Iako važim za osobu koju smatraju prilično konzervativnom i jako uskih pogleda na svet - moram se izjasniti o sledećoj temi - gej paradi.... Paradi ponosa i kako se već u tim krugovima naziva.... 

Kao osoba koja je slušala da su svi ljudi koji su strejt - latentni homoseksualci da razjasnim neke stvari.... 

Protiv homoseksualaca nemam ništa .... Izabrali su,svojom voljom ili svojim hromozomima,viškom ili manjkom hormona.... JA TO POŠTUJEM.... !!! Ono što želim je da oni poštuju moju volju,želju i potrebu -

Prilično sam rasejana ovih dana...

Ne mogu sada o tome da pišem ....  Moram da završim neke stvari ... 

Biće sve Ok... Samo što ću malo odsustvovati .... 

Gledaću da se javim bar jednom dnevno... I da uspem da vas obiđem s vremena na vreme ... Bar dva puta nedeljno.... 

Ne brinite - nije ništa strašno... Samo moram da slušam teta doktorku i pridržavam se nekih stvari ... Da ne bi odmah morala na operacijicu i da bih se posle operacijice brzo i kako treba oporavila.... 

Da ne mislite da je nešto drugo u pitanju.... Nije ... 

danas jako jako ....

mojoj ljubavi,mom suncu..... Nemaš pojma koliko mi nedostaješ.... I nekad tako mi se učini da nekog vidim da liči na tebe i danima posle nemam mira.....

Sloboooooooo !!! 

Tvoj osmeh i pogled me prate i pratiće me dok živim.... I poslednja rečenica....  - To je sve za sada .... 

To je bilo sve zauvek..... 

Na današnji dan smo se prvi put videli....Pre dve godine.... A već godinu dana sam bez tebe.... i kad me pitaju zašto sam otišla iz Štampe - kako da im kažem da nisam prebolela što si nam umro !!! 

Vas obilazim i gledam šta sam sve ovih dana propustila .....

I jedno pitanje za postioce - WTF is trol??? 

Protekla nedelja mi je prošla kao 100 godina.... Tako je valjda trebalo da bude.... Ponešto nisam ni primećivala.... Ponešto - što i jesam primetila - nisam registrovala.... Ni jedan jedini dan nisam ostajala sama kod kuće - ni da ne izađem iz stana - do danas....

Neću o tome kako sam - jer ne znam.... Ne znam kako sam.... Živim,radim po kući ponešto,odem da završim neke stvari koje i moraju i ne moraju da se završe i trudim se da ne razmišljam.... A razmišljam.... Neke odluke sam donela - ali dok ne budem sasvim sigurna šta ću i kako ću - ne želim da pričam o tome.... 

Nego,manimo

da proradi :-(... Gledam ga,gleda me i ćuti. Uradila sam sve što su mi rekli da uradim - al on neće i neće da radi :-l. Glupi monitor!

Tačno je da nisam mogla godinama da spavam bez upaljenog svetla. Tačno je da sam se bojala autobusa i imala napade panike.Tačno je i to da sam - PREŽIVELA!Neke boli se nikad ne prebole i znam sve znam... Kad mi neko kaže da ne mogu bez njega da živim - nasmejem se...JA BEZ MOG NEMANJE ŽIVIM 11 GODINA. Misliš da ne mogu da živim bez nekog drugog?Mogu,ako mora tako. . . Nemanju i Lidiju ću voleti dok sam živa-iako oni mene ne vole više...

Danima kruži priča koju deca prepričavaju ... Videli su zmiju.... Nije to obična zmija - to je piton .... Ma kakav piton,to je neka druga vrsta....

Vraćam se danas sa časa vožnje ... Usput sam srela sestru,zeta i Ančicu i niz našu ulicu idemo pričajući.... Dolazimo do njihovog ulaza (dve zgrade od mene) kad klinci pričaju opet o zmiji.... I kažu da je ušla u jednu žardinjeru... Moj zet zbog nas,a najjviše zbog Ančice ode da vidi i kaže - Stvarno zmija.... Zove policiju... I dok čekamo policiju jedan komšija nađe neko veliko drvo i krene da je udara... Ona je jako