..... Ja stvarno nemam ni volju ni želju da ikoga molim za bilo šta  - tako da me slobodno zaboravite u svemu što sam i mislila da započnem....

Ostajem pri tome da ću kad i koliko budem mogla da dam koji dinar kao prilog za Majku Hrabrost imam uplatnicu već .... Jer,moja želja je stvarno bila da nešto radim i da radim konkretno - ali očigledno osoba koja je zadužena za moju grupu nije zaintresovana da mi kaže šta je moj posao.... Stoga  ja zaista nemam nameru da sebe više ni za šta kidam....Zaista ne mogu da shvatim ljude koji se prihvate posla,a ljudima koji bi terbalo

sam ovakava kakva jesam.... Zašto sam osetljiva na neke stvari... Zašto ne mogu da se pomirim sa drugim stvarima....

Moj Marko....

Sećam se kad sam ga prvi put videla.... Deda ga je vozio u kolicima...Bio je lepa,zdrava,nasmejana beba...I kako oduvek volim decu rekla sam :"Kako si sladak"... Njegov deda se nasmešio... Rekao je :"Jeste,ali on je bez obzira na sve nesrećan"...I tada je nastala bol i želja za svim ovim što sada radim i oko čega se trudim.... Pitala sam :"Zašto?".... Pogledao me je suznih očiju i rekao:"Njegova majka je umrla na porođaju".... Ne sećam

Gledala sam večeras - Trenutak istine i ne znam šta mi je to trebalo,ali kako verujem da za sve postoji razlog - verujem da postoji razlog zašto sam baš večeras odgledala deo emisije....  Nisam gledala do kraja,pa ne znam konačan ishod učestvovanja - kandidatkinje za osvajanje 5 miliona dinara.... Ne znam da li je žalosnije što je intima na prodaju ili što ima tako nisku cenu.... Šta je 5 miliona dinara - oko 52-53 hiljade evra .... Mala para za dušu,srce,emocije,porodicu i opstanak iste.... Ili ljudima više ništa nije sveto.....

Ne sumnjam da je gospođa imala težak

ogledalo ???

Mora da je bio neki žešći Narcis... 

Uglavnom,ugledam se jutros u ogledalo i samo što nisam zavrištala.... Bem ti miša,pa meni je kosa totalno prljava.... Mislila sam da se provučem danas - pošto nemam baš mnogo nekih obaveza,ali ovo je HOROR,HOROR.... U glavi se preračunam koliko imam vremena do polaska u grad....3 sata.Dovoljno,ali moraću da koristim fen.... Bem ti - kud je ne opra sinoć... Sinoć mi nije delovala TAKO prljavo... Ko da sam ja i gledala baš nešto pažljivo.... 

Uglavnom,oprala sam je... Ne mogu u sud sa TAKO prljavom kosom...Jest

je sutra ođendan ....

Strahinja - želim ti zdravlje,ljubav,sreću .... Ma želim ti sve najjbolje .....

 Prava ljubav .... 

..... Objavili su Konkurs za posao .....  Onaj koji želim .... Trebala bi da budem srećna,da siđem do Dragog .... Ja plačem kao kreten.... Jer ako želim taj posao (a ništa više sem toga ne želim u svom životu) moram da imam vozačku dozvolu .... Koju nemam.....  Tako je bilo i pre dva puta .... Pred polaganje su isto objavili Konkurs za posao - a ja sam pala na poligonu.....  Čak se nisam ni javila onome ko me zvao za posao.... Šta da mu kažem - Nesposobna sam da položim vozački..... 

Ne postoji mesto na svetu gde bi radije bila - nego dole.... I znam da imam vremena

On je moj ...

Da,nisam mislila pisati o njemu... Neko vreme... Ali,činjenica da je moj i dalje mi je toliko bitna - da moram da je podelim sa svetom....  

O njemu ne mogu da pišem mnogo....  Sve stane u par reči i ta ljubav koju osećam prema njemu vremenom se menja,ali ne bledi.... Odrasta,sazreva,menja se,postaje skoro sestrinska.... 

Imali smo periode ćutnje,ne pričanja,periode patnji,tuga,smeha,sreće.... I ostajemo jedni uz drugo - u sva vremena i u svim situacijama.... 

Danas je retkost imati takvog prijatelja - kao što je on ... I zato sam jako

I u srcu nešto toplo ....

Jako jako mi nedcostaje ...

http://en.wikipedia.org/wiki/Poslednja_Igra_Leptira

 http://www.svastara.com/muzika/?biografija=137

Ne,ovo nije priča o bajci,ni o devojci kojoj bi trebala da bude posvećana ijedna moja misao.... Ali,Snežana postoji...

Bile smo 4-5 razred osnovne škole i jedan dan je došla kod mene kući....Ukrala je zlatan lanac koji mi je kuma kupila još na rođenju,ismejavala je moje stanje kod kuće - živeli smo u malom stanu... Pričala je svašta u školi,ogovarala me,ismejavala....

Jednog dana je kada smo išle iz škole napala jednu mlađu devojčicu i videvši da je to prešlo svaku meru - ja sam je odvojila od deteta...Bila je u fazonu- Nemoj da mi kvariš zabavu...Bila sam