čini se da nema kraja.... Trudimo se koliko-toliko da vratimo osmehe na lice,da živimo dalje,da gledamo decu oko nas,budućnost.... Ipak,kad padne mrak - senke tuge se nadviju nad nama i dešava se da nema noći da ne pritegne i ne izazove suze na oči....

Nekad zažalim i zaželim da imam pored sebe nekog bitnog,bliskog.... A onda pogledam činjenice - ko bi me trpeo ovakvu kada ni sama sebe ne mogu da trpim....I sem toga,možda bi mi i on doneo neku svoju tugu,a već imam sopstvene i od prijatelja previše - u sebi......

Valjda će ovaj period da se jednom

mom dragom osmehu.... Osobi koju je voleo celi život i sa kojom ima dvoje zlatne dece - moj najjbolji profesor Vasilije Isajev....

Jelena,znam da sam verovala da ćete ozdraviti....Vi ste osoba koju sam cenila - i pre nego što sam je ikad videla....Znam da Vas Vaš Vasilije obožavao...I obožavaće Vas dok bude živ.

Vest da ste umrli mi je tek juče stigla...Sramota za sve ljude sa Šumarskog fakulteta - koji su imali tu informaciju,a nisu nam rekli....Bolelo bi i onda,kao što boli i sada.Možda čak i više.Ali,Jelena ispratili bismo Vas - to je najjmanje što smo mogli

Ja ionako dugo ne mogu biti ljuta na tebe ....

Jednostavno ne mogu ....

Nadam se da nećeš istu grešku ponoviti ... Zaista se nadam .... Ako ti je stalo - nećeš .... 

Ne znam zašto - ali,sve se uvek svali na sirotinju ....

Kod mene u komšiluku  - danas (sad već juče) .... 

 Sa sajta RTS-a ....

Verovatno neću znati kako se zovem.... Razmišljam (i znam da ću to jutro tek odlučiti) da pobegnem sa vozačkog .... 23-ćeg nikad nisam normalna.... Vrate se sećanja,bol,tuga.... Osećaj krivice - iako sam još te davne 1998 sa psihijatricom došla do saznanja da ja nisam kriva.... Možda i nisam,ali živim kao da jesam....

Proteklih 11 godina ćemo uporediti njegov i moj život.... Pa ako je po tome - lako ćemo shvatiti - ko je krivac - zar ne ???

Komentare neću dozvoliti ne zato da ne bih čula vaše mišljenje.... Znam ga.... Bar onih do kojih mi je stalo.... I znam

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=72970&sectionId=33

Saučešće porodicama i prijateljima .... 

koliko sam tužna i nesrećna ....

Ne znam šta sam ja to toliko Bogu zgrešila....  Ali,očigledno je da jesam - nešto mnogo .... !!! 

Još sam u šoku.... Još ne verujem.... Još ne dolazi do srca.... Boli.... I liju suze i sve,ali kad dođe do srca..... Tada ne znam šta će biti.....

Tako bi vrištala.... !!!! ŽELELA SAM DA OZDRAVI !!!

Prvo zato - što on mene ne voli .... Apsolutno me ne voli.... Ni ja njega apsolutno ne volim.... Ali,volim ga - kao čoveka !!!

Nikad me nije lagao.... Nije rekao da će biti tu.... Nije rekao da će nazvati,doći - pa nije.... Nikad nije rekao da smo prijatelji - pa zaboravio šta je rekao.... Nikad ništa nije obećao.... Nije me nikada sažaljevao.... Nikad me nije tešio.... Nikad nije rekao ništa što bi želela da čujem.... 

I shvatam - da od te sve silne ljubavi - koju ljudi "osećaju" i osećaju prema meni - ja nemam ništa .... Od njega imam - ono što on ima od

http://e24.24sata.rs/issue.php?issue=24sata_240609&uid=8137ade1df6243ba62263327fd6e7962

strana 4-5 

i Blic 

http://www.blic.rs/hronika.php?id=98648

Ja sam ostala bez teksta ....