Pre nekog vremena sam ostavila posao. Posao koji sam volela i koji sam se trudila da što bolje obavljam... Prvi put sam u životu radila nešto takvo i verujem da je i moj početak - kao što su početci mnogih ljudi u određenim branšama bio težak.... Elem,umesto pomoći,saveta i truda da se izdignem - data mi je druga opcija....Nimalo lepa i nimalo meni draga.... Naravno,dala sam otkaz,jer sam mislila da je to jedino pravilno i pravedno što mogu sama za sebe da uradim....

Otišla sam pre neki dan u prodavnicu - tu u ulici.Nisam bila dugo.Komšinica na kasi pita kako sam,jel radim....Kažem

i ne znam kad ću biti .....

Sve ima neki svoj razlog - pa i ovo .... Valjda .... 

Dok me ne bude par dana .... Ostavljam vam moj omiljeni Hrvatski bend - Vatru  ... Momci i cura sutra veče imaju koncert u Velikoj Gorici.... I žao mi je što neću biti s njima..... Ovaj put.... 

Nisam prošla za Kurs i baš sam se smorila.... Isplakala sam se svetski..... Sad nešto,kad sam se malo smirila shvatam da bi narednih 4-5 meseci ipak bila zauzeta samo sa time i ne bi mogla da tražim posao.... Jer,naći posao,pa menjati odmah smene i moliti nekoga za to,na početku - teško da bi uspela sve da uskladim .... Tako,da je što se tiče te strane dobro.... Mada,nešto me žuč zeza,pa je moguće da ću i brže nego što sam mislila na operacijicu..... A posle te operacijice - moram mirovati.... Bar par nedelja.... Ovih dana ću da idem na uradim ultrazvuk - da vidim

sve one koji su oženjeni ili udati ili bili nekad .....

KAKO STE ZNALI DA JE ON (ONA) BAŠ TA ?

Od svih drugih žena,od svih drugih muškaraca - koji su bili pre u vašem životu ?

........otvorivši Google Reader i čitajući 10 glavnih vesti - što Srpskih,Hrvatskih i stranih medija - pitam se da li je stvarno ČOVEČNOSTI došao kraj ?

Devojka je pre neki dan upucana u Nišu (sad za vikend) - da niko nije želeo da devojku poveze u bolnicu?Pa,imate li decu majku vam psujem.... Hajde ona majka što je svoju decu vodila da gledaju kako čovek hoće da skače sa mosta nije normalna,ali u pravu je - na taj način se stvaraju nove generacije napravljenijh degenerika (ne aludiram na prirodom danu bolest) koji će sutra stvarno gaziti sve pred sobom da bi oni živeli.....A

to je pesma koju volim najjviše .... I koju kad god sam u mogućnosti da tražim da mi sviraju - sviraju.... Ne celu - jer niko ne voli tužne pesme.... Uglavnom tražim samo refren.....

Više izvođača ... Isti tekst .... Po njemu će se moj sin zvati .... Zbog njega.... Aleksa

A i ovu volim - jer posvećena je Emini ....

Znaš .... I jednog dana - znam - bićemo svi opet zajedno....

Ja verujem u to .... Ma koliko delovalo nemoguće - ja verujem u to.... 

Ljubim te i volim i nikad to niko neće promeniti.... Nikada niko !!!  

Mislila sam da pišem o drugoj temi.... Ali - pored majke,oca,brata i bitnih ljudi - ON je meni najjvažniji....  Važniji mi od svih drugih tema.... 

Da,u današnje vreme to nije nimalo lako. Pogotovo ako je čovek koga voliš onaj koji jeste....

Nekad se osećam nemoćno... Znam da je sposoban da se sam štiti i da je pametan,obrazovan,elokventan....Ali,nekad mi bude krivo....Jer,sistemi vrednosti su totalno pomereni i ne mogu da shvatim zašto smo to sebi kao narod dozvolili....

Najjlakše je reći da je sve to došlo sa zapada,istoka ili koznakojebožjesredine - da to nismo hteli da prihvatimo kao obrazac ponašanja - ne bi ga prihvatili nikada....

Jednom sam ne svojom voljom - već silom prilika (nagovor roditelja

Protekla nedelja mi je prošla kao 100 godina.... Tako je valjda trebalo da bude.... Ponešto nisam ni primećivala.... Ponešto - što i jesam primetila - nisam registrovala.... Ni jedan jedini dan nisam ostajala sama kod kuće - ni da ne izađem iz stana - do danas....

Neću o tome kako sam - jer ne znam.... Ne znam kako sam.... Živim,radim po kući ponešto,odem da završim neke stvari koje i moraju i ne moraju da se završe i trudim se da ne razmišljam.... A razmišljam.... Neke odluke sam donela - ali dok ne budem sasvim sigurna šta ću i kako ću - ne želim da pričam o tome.... 

Nego,manimo

Čitajući danas članak u blicu sa net-a  http://www.blic.rs/beograd.php?id=100499 setila sam se 90-tih u Mirijevu .... Imala sam dečka u Mirijevu u novijim zgradama.... I kako sam morala da se do stanice spuštam niz stepenice i stepenice.... Imala sam prilike da vidim kako ljudi čuvaju koze.... Znam priču da su kod mene (u blizini) na Vidikovcu videli svinje.... Kokoške sam imala prilike da vidim na Banovom brdu - dok sam još išla u osnovnu školu,a to je potrajalo i kad sam upisala fakultet..... O Batajnici i njihovim svinjcima