jesam li stvarno vrisnula malopre - Mama.... Uglavnom,probudilo me to što sam mislila da umirem.... Otvorila sam oči... Dobro poznat,ne potisnut osećaj.... Srce tuče kao ludo,ne mogu da dođem do daha... Budim se vrišteći (do sada samo u snu) i dozivajući majku.... Okrećem se u krevetu,shvatam da nema nikoga.... U glavi - Zvati hitnu....

Pošto dolazim do daha i sećam se kako sam stotinama puta zaglavila u hitnu - pošto je to počelo da mi se dešava posle silovanja prvi put i obećanja doktorice u hitnoj da moram da prestanem da dolazim jer me neće više pregledati....

Danima kruži priča koju deca prepričavaju ... Videli su zmiju.... Nije to obična zmija - to je piton .... Ma kakav piton,to je neka druga vrsta....

Vraćam se danas sa časa vožnje ... Usput sam srela sestru,zeta i Ančicu i niz našu ulicu idemo pričajući.... Dolazimo do njihovog ulaza (dve zgrade od mene) kad klinci pričaju opet o zmiji.... I kažu da je ušla u jednu žardinjeru... Moj zet zbog nas,a najjviše zbog Ančice ode da vidi i kaže - Stvarno zmija.... Zove policiju... I dok čekamo policiju jedan komšija nađe neko veliko drvo i krene da je udara... Ona je jako

Valjda ce sada raditi kako treba .... Bar neko vreme : )))

zaista jesam... Preživela sam PAKAO nekoliko puta...Toliko da znam kako to izgleda-ako posle umiranja odem tamo.Pod uslovom da postoji...Nešto baš i nisam sigurna u to...Što meni draga osoba rekla jednom-pakao je život...Možda...Srećna sam što sam na vreme shvatila da je ljubav važna-ne po tome koliko traje,već koliko je jaka...Srećna sam što mogu i želim biti uz drage ljude-bez obzira koliko me povredili i oprostiti im.A vi?Zbog čega ste srećni?

Da se izvinem mojoj dragoj Margos,dragom Miloradu i svima ostalima- što ne odgovaram na komentare i što ne svraćam na njihove blogove. Stvar je u tome što preko telefona-ovog SE 750 I ne mogu da odgovaram. Mogu da pišem blog,proverim mail,ali ne sve. . . Nadam se skorijem rešavanju problema sa kompjuterom - pa ću biti u toku.

Nije mi oduzeo mogućnost da volim!Možda ljudi sa kojima sam imala veze i koji su mi se svidjali - nisu bili pravi,ali osećala sam nešto prema njima i želela nešto sa njima... Možda je tako trebalo da bude... Ne znam... Samo znam da spavam noću bez upaljenog svetla već dosta vremena.Da nemam više problema sa autobusima.Da shvatam život lepše i bolje.I,trudim se da volim sebe i u poslednje vreme vodim više računa o sebi... Dovoljno,zar ne?

Tačno je da nisam mogla godinama da spavam bez upaljenog svetla. Tačno je da sam se bojala autobusa i imala napade panike.Tačno je i to da sam - PREŽIVELA!Neke boli se nikad ne prebole i znam sve znam... Kad mi neko kaže da ne mogu bez njega da živim - nasmejem se...JA BEZ MOG NEMANJE ŽIVIM 11 GODINA. Misliš da ne mogu da živim bez nekog drugog?Mogu,ako mora tako. . . Nemanju i Lidiju ću voleti dok sam živa-iako oni mene ne vole više...

Nema ih.Negde su potisnuta.Trudim se da koliko-toliko normalno živim. Ali,nekad,kao večeras se probude... Nisam pre neki dan gledala dokumentarac Novo je to da sam bila zlostavljana - namerno.Ipak,večeras me "uhvatiše" sa emitovanjem na B92 INFO... Tačno je to da sam mesecima ležala,da sam u džemperu pobegla sa fakulteta-zbog nevine šale,da mom ocu i Petru nisam dala dugo da me dotaknu,zagrle.Tačno je i da sam htela da umrem.Samo legnem i umrem.

Sa kompjuterom je problem sa kablovima (ne znam kojim,al otkrićemo) - vezanim za monitor. . . Ostalo je kad dobijem parice da kupim. To se da lako zameniti. Mogu ja i sama to :-). P.S. Gore piśem težak tekst...Čisto da budete upozoreni na vreme.

da proradi :-(... Gledam ga,gleda me i ćuti. Uradila sam sve što su mi rekli da uradim - al on neće i neće da radi :-l. Glupi monitor!