Bez njih ništa ne bi bilo isto ....

Spotić 

..... Ja stvarno nemam ni volju ni želju da ikoga molim za bilo šta  - tako da me slobodno zaboravite u svemu što sam i mislila da započnem....

Ostajem pri tome da ću kad i koliko budem mogla da dam koji dinar kao prilog za Majku Hrabrost imam uplatnicu već .... Jer,moja želja je stvarno bila da nešto radim i da radim konkretno - ali očigledno osoba koja je zadužena za moju grupu nije zaintresovana da mi kaže šta je moj posao.... Stoga  ja zaista nemam nameru da sebe više ni za šta kidam....Zaista ne mogu da shvatim ljude koji se prihvate posla,a ljudima koji bi terbalo

ne znam kad ću biti ....

Čim budem - pisaću ponovo.... 

Nadam se za dan ili dva ... Al videćemo .... 

... jutros sam ni sama kako se odgegala do crkve na Banovom brdu...

U subotu sam u neko doba čula vest da se desila teška saobraćajna nesreća - u 6 ujutru na auto putu Subotica - Novi Sad.... Kroz glavu su mi prošla moja trojica .... Nisam smela da zovem.... Nisam smela da pitam.... Skoro ceo dan sam bila kao na iglama.... Čekajući bilo kakvu informaciju.... Četvoro pogilnulih,četvoro povređenih,tri vozila.... Kasnije su objavljeni inicijali.... Čula sam i da su automobili bili u pitanju i skinula sam kamen sa srca - nije niko od njih.... Sramota me je priznati to - ali toliko

pitanje je sad....

Odgovor znate - čim sam ovde i pišem vam.... 

Imala sam napad.... 

Ne,nisu me napali razbojnici...Ni pljačkaši,ni hajduci.... 

Napad je usledio iz meni dobro znanog razloga - jela sam suvu hranu dva dana... Ili tri... Ko će ga se setiti...Usput sam uzimala šta sam dohvatila... Ali,znam da je bilo suvo.... 

Da,znam da je trebalo da skuvam bar supicu iz kesice - al eto,nisam se setila.... Juri ovamo,juri onamo... A ustvari nema opravdanja da čovek nešto tako zaboravi.... 

Uglavnom,juče je počelo da me boli jako ispod

Da onima koji su zaboravili ili nisu čak ni čitali ono što sam ja pisala kažem sledeće.....

Osoba sam koja ne voli :

1. da joj kažu Vi u neformalnom obraćanju i ukoliko se ne radi o šali.... Čak i kada se radi o formalnom (posao) vrlo brzo ljudima bude jasno ko sam i kakva sam - pa i tu retko kada iko ima potrebe da mi kaže Vi (ja njima - uglavnom govorim Vi - ukoliko ne nađemo istu talasnu dužinu - što se retko kada dešava,ali i to se dešava).... 

2. autoritete... Poštujem ih,ali ih ne volim.Slušam ih,ali ih ne volim.Trudim se da ne pravim probleme

sam ovakava kakva jesam.... Zašto sam osetljiva na neke stvari... Zašto ne mogu da se pomirim sa drugim stvarima....

Moj Marko....

Sećam se kad sam ga prvi put videla.... Deda ga je vozio u kolicima...Bio je lepa,zdrava,nasmejana beba...I kako oduvek volim decu rekla sam :"Kako si sladak"... Njegov deda se nasmešio... Rekao je :"Jeste,ali on je bez obzira na sve nesrećan"...I tada je nastala bol i želja za svim ovim što sada radim i oko čega se trudim.... Pitala sam :"Zašto?".... Pogledao me je suznih očiju i rekao:"Njegova majka je umrla na porođaju".... Ne sećam

još jedna napaćena duša,još jedna ponosna duša velikog srca ....

Ovo nije zbogom - ovo je samo doviđenja..... 

Laka ti zemlja Ova Ivanjicki .... U srcu ostaješ - dok kuca.... 

http://e24.24sata.rs/issue.php?issue=24sata_240609&uid=8137ade1df6243ba62263327fd6e7962

strana 4-5 

i Blic 

http://www.blic.rs/hronika.php?id=98648

Ja sam ostala bez teksta ....