veoma uzdrman kritikom od strane moga starijeg brata,morao sam jos nesto da napisem!
kako je istom bio strahovito povredjen nacionalni ponos time sto sam umesto EBPO napisao EURO,u jednom od textova,
moram ponovo da se oglasim i da se najponiznije izvinim svima koji su se zbog toga osetili nelagodno!
i onako jedva cekam da krenu da me kasape zbog pravopisa,nepisanja velikog slova na pocetku recenice,i ne stavljanja razmaka iza znaka interpunkcije!
elem,citao sam skoro neciji veoma pismeni blog,i dosao sam do zakljucka da je svejedno,da li si polu pismen(kao ja) ili neverovatno

tata?da li mogu da odem sa drugaricom u grad veceras?
pazi recenice?!?!?!
da ode u grad sa drugaricom?a nema jos uvek ni osamnaJest leta?!?!?ne znam...nisam pametan....morao bih dobrano da razmislim o istom.
bilo bi lepse da mi je poslala neku pismenu molbu,zahtev,sta god...a ne ovako,u lice,iz cista mira..i ko sad da se snadje u svemu tome?
lakse bi bilo...pa ja lepo sednem,razmislim dobro jedno par meseci,pa joj uredno odbijem zahtev sa vrlo mudro smisljenim obrazlozenjem.
a ovako...sta reci?dobro sreco,ajde idi,al' nemoj dugo!
k'o da ima veze da li ce dugo?ja

evo mene opet!dosadno mi je...da li sam vam pricao o svom poslu?naravno da nisam.nemam kad.ali ajde,napravicu izuzetak,pa cu to uraditi sada.radim kao obezbedjenje u jednoj drzavnoj ustanovi,nije bitno kojoj.mislim,za pricu nije bitno.bitno je da sam to sto jesam.obezbedjenje.neko bi rekao,interesantno...akcija,pucnjava,samaranje neprijatelja i pljuvanje istom u lice.ispijanje kafe sa nik sloterom,a popodne sedenje na praznoj plazi u drustvu cetrdesetak golisavih devojaka.moracu da vas razocaram,uopste nije tako!znam,i ja nisam mogao da poverujem kada sam dosao na posao prvi dan.a sve to o cemu

davno je ovo bilo.srednja skola.dogovorili se moj najbolji drug puni i ja,da odemo na izlet.sedimo mi tako ispred zgrade,i smisljamo sta ce ko da ponese.puni je rekao da ce da ponese pivo i rakiju,a ja sam bio taj koji je trebao da obezbedi meso.naravno,j@bes izlet bez riba,pa smo smisljali koga bi mogli da pozovemo ,a da je dovoljno lak da bez neke muke padne na izletu.nije nam trebalo dugo...bliznakinje...bile su poznate po svom moralu.jedini problem je bio sto su bile metalkinje,metalci ili kako se god to kaze.a mi surovi punkeri!ali smo odlucili da zarad zadovoljstva ipak predjemo preko

davno nisam usao u voz...godinama.a nekada,to je bili moje jednino prevozno sredstvo.i to ne prevozno sradstvo koje te je vodilo od tacke a do tacke b.nego iz avanture u avanturu.od devojke do devojke,od grada do grada.jurio sam prijatelje,trazio ljubavi,upoznavao nova mesta,i sve to nije moglo da se zamisli bez voza.jos uvek se secam onog tipicnog mirisa(da ne kazem smrada)kada udjes u isti.ni sam vise ne znam koliko sam prica ispricao potpunim strancima,i koliko sam zivotnih prica cuo od njih.i naravno,stalno vijanje sa kondukterima,zato sto smo konstantno putovali bez dinara u dzepu,i bez

jako sam ljubomoran na ljude koji rade posao koji vole.to ide do te granice da se osecam jako pateticno.da li zbog toga sto mislim da nisam dovoljno dobar ili sposoban da radim ono sto volim,ili zbog neceg drugog,ne znam,ali je osecaj uzasan.gledam sve te voditelje,pisce,umetnike,crtace,pevace ,letace,j**ace,i ko zna koga sve jos.i pitam se,pa dobro bre majmune?!?!?pa zar nisi mogao i ti ovo?sta je tu toliko tesko?i polako pocinjem da shvatam sta je tu tesko...tesko je to sto nisam dovoljno dobar u bilo kojoj od tih stvari.voleo bih,ali nisam.to je srpsko prokletstvo.hocemo sve ,a ne zelimo

nije me bilo dugo.verovatno niko nije ni primetio.dolazim ovde da kao prosipam neku pamet ,i da se nadam da istu neko cita.pa sta i da je cita?sta citac ima od toga ,a sta imam ja?jeste da ce nekome ovo da zvuci kao jako negativna pricica,ali samo sam jako prehladjen ,i prehlada ocigledno budi ono najbolje u meni...zasto covek ima konstantnu potrebu da se predstavlaj drugima?kroz price ,pesme,folove,sarmiranje,glupiranje i ko zna sta jos?zasto nam je to tako potrebno?zasto ne mozemo da budemo srecni bez toga da moram da pokazem prijatelju kako sam kupio novi mobilni?morao sam ovo da uzmem za

ako zelis da odlucis o necemu baci novcic,
a ako zelis da se kajes celoga zivota, odluci sam...
eto...to je prokletstvo koje covek slepa sa sobom celog zivota,ne postoji nacin da ono sto uradimo bude dovoljno dobro za bilo koga od nas.pitanje je samo kako cemo da se nosimo sa time.
koliko puta sam bio u situaciji da zalim zbog svojih predjasnjih odluka i postupaka?
koliko puta smo bili u situaciji da sve sto uradimo bude neopisivo pogresno i u pogresnom trenutku.i koliko umemo da zivimo sa tim?kako ko...neko jednostavno doda gas i krene ka novim pogresnim odlukama sa osmehom

kuda otici kada istrosite zivce na svakodnevne probleme,nesuglasice i racune?
na more?ne hvala!vec mi se stvaraju slike u glavi...krenes na put polako,paklena vrucina,pa kvalitetni putevi,
dete sa zadnjeg sedista na svakih 12 sekundi pita da li smo stigli,i ako nismo kad cemo.
nekoliko kazni za prebrzu voznju,prljave tablice,i ko zna sta jos,cisto radi odrzavanja dinamike!
onda stignes na more.preskocicu deo kada ti pukne guma 300 km od najblizeg mesta,i kada te u zaustavljenom sanitetu,pored poluzive zene,odvezu do vulkanizera,i koji ti za zamenu ventila naplati dvadeset

koliko cesto pozelite da promenite sve zarad nekog nepostojeceg trenutka u neizvesnoj buducnosti?koliko ljudi uopste pricaju o tome?makar i sami sa sobom?da li je jedini spas gurati sve pod tepih i nadati se boljem,ili to jednostavno potraziti?da li je kukanje na surov zivot odlika svih svesnih ljudi,ili je to njihovo slatko prokletstvo?kazem slatko,zato sto sam ubedjen da ljudi uzivaju u kukanju...ko je jos napisao pesmu kada je bio srecan?ko je jos preplivao more samo da bi video osobu za koju zna da ce ga gurnuti u neopisive dubine tuge,ali opet....
to uporno radimo...cackamo nedokucivo,trazimo