koliko cesto pozelite da promenite sve zarad nekog nepostojeceg trenutka u neizvesnoj buducnosti?koliko ljudi uopste pricaju o tome?makar i sami sa sobom?da li je jedini spas gurati sve pod tepih i nadati se boljem,ili to jednostavno potraziti?da li je kukanje na surov zivot odlika svih svesnih ljudi,ili je to njihovo slatko prokletstvo?kazem slatko,zato sto sam ubedjen da ljudi uzivaju u kukanju...ko je jos napisao pesmu kada je bio srecan?ko je jos preplivao more samo da bi video osobu za koju zna da ce ga gurnuti u neopisive dubine tuge,ali opet....
to uporno radimo...cackamo nedokucivo,trazimo

ljudi se navikavaju na novu rupu u kaisu,
a ja pokusavam da sve to prodje pored mene.
previse je stvari koje treba shvatiti,
previse je ljudi koji cekaju u redovima,
za ko zna sta po ka zna koji put.

salju me u prazninu ,i ocekuju od mene da je popunim.
kao da sam celoga zivota spreman samo za to,
i kao da cu naci svoje mesto,
pod ovo malo neba sto je ostalo.

ja cutim,cutim i skupljam u sebi sav taj bes i sve te lazne nade,
a tako bih zeleo da sam negde drugde.

jezim se od same pomisli na bespomoc,
a svakoga dana sve

secam se,
svakog trena,
svake reci izgovorene,
svake pesme nedorecene,
ali se ne secam zasto nestade,
taj deo mi ne ide,
valjda ne zelim da nemam te,
secam se,
prvog pogleda,
neznog poljupca,
beskrajnih obecanja,
ali se ne secam sto vise nema te,
taj deo mi ne ide,
valjda sam gord previse.
secam se,
ljubavi neizmerne,
praznine u grudima,
neizdrzivog nadanja,
ali se ne secam,
gde su ostale,
nase reci naivne.
ali jednog secam se,
da si rekla da nikada nece da prestane,
a prestalo

opet su me inspirisali pojednici da pisem!da li je to dobro ili lose?
verovatno da je dobro,mora covek od negde da vuce ispiraciju...
ziveo sam jedno vreme preko grane.nije bilo jako dugo,ali mi se cini da sam video i drugu stranu medalje.
a ta druga strana,iz mog ugla,izgleda ovako:
nije potrebno ulaziti sefu u bulju da bi dobio svoju platu.sve sto trebas da uradis je da zaradis svoju platu,
i onda ces je,verovao ili ne,dobiti!
nije potrebno da brines o ekologiji!drugi su tu da brinu o tome!koliko god to cudno zvucalo,ti drugi su politicari,i oni ti lepo kazu:

evo mene opet...nisam dolazio par dana.razlog?teska depresija...
kao i pola stanovnistva u srbiji,dodje to tako sa vremena na vreme...samo se podvuce pod kozu,
i shvatis da ti nije ni do cega,i da nemas volju ni za cim...i tako...da gutam tablete?ne hvala,dovoljno sam nenormalan i bez njih!
da radim nesto konstruktivno?ma daj...kakve koristi od toga?i onako ce pre ili kasnije neko da ti se posere u rad,i da kaze da bi on to uradio mnogo bolje!
da setam?
ma da...to bas pomaze..i svo vreme uz put razmisljam opet o svim mogucim problemima...privatnim,globalnim,virtualnim,telesnim...

kada ste zadnji put stali i stvarno razmislili o tome koja je danas godina?alo?!?godina 2009?kad sam bio mali,dvehiljadita mi je zvucala tako apstraktno...nedohvatljiva i nedokuciva...a sada,sada shvatam koliko sam pogresio,ne da nije apstraktna,nego je davna proslost,jos manje nedokuciva,verovatno poluzaboravljena.i sta sada?gde su svi ti svemirski brodovi,vremenske masine,slatki snovi?ne secam se da sam ih doziveo.mozda nisam obratio dovoljno paznje na to?ko ce ga znati...mora da nisam bio pazljiv na casu...ali koje su to godine kada covek dobije osecaj da je sve odradjeno kako treba ,i da

da li imamo pravo da budemo tuzni?
zasto je to stanje od koga svi beze glavom bez obzira?zasto onda nema prijatelja da ti daju neki pametan savet?
a ne samo ono opste poznato:
-ne znam sta da ti kazem...
kako su uvek tu kad treba da ti objasne,da i nisi bas nesto lepo okrecio...i da je taj sto koji si napravio,mogao i lepse da ispadne.
gde je nestala lepa i topla rec?kad ti najvise treba?ili smo svi postali toliko optereceni svojim problemima,da vise nemamo ni trunke snage za druge?
ma smejacu se i na silu ako treba!necu da dam povoda dusmaninu da me vidi kako patim!

kao se borite sa prehladom?jel ste od onih koji popiju lek,i odu na posao,ili ste od onih(mene)sto ne popiju lek,jer ionako nema nade,legnu u krevet,i cekaju da umru?

obicno ljudi u agoniji napisu najbolje pesme i tekstove.a s' obzirom da ja imam uzasno visoku temperaturu od 36,7 i po,i da se raspadam po savovima ,nadam se da ce iz mog pera,tj, tastature izleteti nesto jako biserno!pitam se koliko KILOGRAMA slina moze da stane u coveka?tj,da izadje iz istog?a najgore je ona kretenska faca kada se zakasljete a ne smete jako zato sto vas boli,pa onda izgledate kao blago nasmejani buldog

hteo bih da se osvrenem na tekst svoje prijateljice teodore.mislim,ona me je inspirisala da malo procavrljam i na tu temu...
ovo sto sad ide je uproscena verzija moga stava prema jednakosti polova,imena,zacina,biljaka,zvanja i svega ostalog.
volim jednakost!to je nekako bas extra!volim da vidim zenu kad cepa drva,i ponosi se istim!
volim i da vidim muskarca na tv-u koji prica o suknjicama,gacicama,modi i sivenju,sa neverovatnom kolicinom zara u sebi!
napisao sam zara,a vi vidite na sta sam mislio!volim,brate,i da vidim kad devojka bas hoce da otvara vrata svojoj ribi,

da li covek ima pravo da zeli?i gde je granica njegovih zelja?pitam se,po hiljaditi put,kada je pametno reci dosta!ne znam,kao i uvek.niti zelim da znam!zelim samo da se prepustim osecanju.kao kad smo bili deca...bilo je tako malo granica,a i njih smo stalno rusili.sada je drukcije.svaka zelja koju imamo nosi sa sobom hiljade posledica.zasto ovaj inace kratak zivot ne mozemo da pretvorimo u bajku?zasto nikada nije ni bio bajka?jel to do nas samih,ili je to generalno prokletstvo?bijim se da je ovo drugo.jer koliko god se trudio da svima udovoljim,uvek se nadje neko kome nista nije dovoljno.i