kao se borite sa prehladom?jel ste od onih koji popiju lek,i odu na posao,ili ste od onih(mene)sto ne popiju lek,jer ionako nema nade,legnu u krevet,i cekaju da umru?

obicno ljudi u agoniji napisu najbolje pesme i tekstove.a s' obzirom da ja imam uzasno visoku temperaturu od 36,7 i po,i da se raspadam po savovima ,nadam se da ce iz mog pera,tj, tastature izleteti nesto jako biserno!pitam se koliko KILOGRAMA slina moze da stane u coveka?tj,da izadje iz istog?a najgore je ona kretenska faca kada se zakasljete a ne smete jako zato sto vas boli,pa onda izgledate kao blago nasmejani buldog

neko je  juce napisao jedan text ovde na blogu,i zbog par recenica u istom,osecam se jako prozvano.
shodno tome,iznecu svoje misljenje o istom...pitam se ko je nama dozvolio,da na ovom ovde blogu pisemo o obicnim dogadjajima iz nasih obicnih zivota?
mislim,jeste malo glupo.odakle meni ideja da stavim svoju kcer u istu ravan sa velikomucenimpredsednikomsrbije?ili bilo kojim drugim politicarem?
kako neko moze i da pomisli da sme da pise o povredama na radu,a toliko toga je ostalo neispricano o toliko ministara?
elem,ono sto hocu da kazem je sledece,neki ljudi(ako bas moram

veoma uzdrman kritikom od strane moga starijeg brata,morao sam jos nesto da napisem!
kako je istom bio strahovito povredjen nacionalni ponos time sto sam umesto EBPO napisao EURO,u jednom od textova,
moram ponovo da se oglasim i da se najponiznije izvinim svima koji su se zbog toga osetili nelagodno!
i onako jedva cekam da krenu da me kasape zbog pravopisa,nepisanja velikog slova na pocetku recenice,i ne stavljanja razmaka iza znaka interpunkcije!
elem,citao sam skoro neciji veoma pismeni blog,i dosao sam do zakljucka da je svejedno,da li si polu pismen(kao ja) ili neverovatno

koliko vremena dnevno provodite pred vasim,dragim vam pc-jem?malo?nedovoljno?bezobrazno i nepotrebno-dok-me-ne-zaboli-glava dugo?
ja sam u toj poslednjoj kategoriji...od kada sam kupio svoj prvi pc(namerno necu da napisem kantu koja je radila beep ako otkucas 248 komandi pre toga,i onda se radujes istom)
pa ga vremenom zamenio za bolji,i tako stalno,besomucno trpanje krupnih novcanica u isti...i divljenje svakoj komponenti pojedinacno!uz blagi osecaj blazenstva pri gledanju istih!
da ne znam bolje pomislio bih da je meni i pc kompenzacija za nesto,ali s' obzirom da ja vec znam

da li imamo pravo da budemo tuzni?
zasto je to stanje od koga svi beze glavom bez obzira?zasto onda nema prijatelja da ti daju neki pametan savet?
a ne samo ono opste poznato:
-ne znam sta da ti kazem...
kako su uvek tu kad treba da ti objasne,da i nisi bas nesto lepo okrecio...i da je taj sto koji si napravio,mogao i lepse da ispadne.
gde je nestala lepa i topla rec?kad ti najvise treba?ili smo svi postali toliko optereceni svojim problemima,da vise nemamo ni trunke snage za druge?
ma smejacu se i na silu ako treba!necu da dam povoda dusmaninu da me vidi kako patim!

davno je ovo bilo.srednja skola.dogovorili se moj najbolji drug puni i ja,da odemo na izlet.sedimo mi tako ispred zgrade,i smisljamo sta ce ko da ponese.puni je rekao da ce da ponese pivo i rakiju,a ja sam bio taj koji je trebao da obezbedi meso.naravno,j@bes izlet bez riba,pa smo smisljali koga bi mogli da pozovemo ,a da je dovoljno lak da bez neke muke padne na izletu.nije nam trebalo dugo...bliznakinje...bile su poznate po svom moralu.jedini problem je bio sto su bile metalkinje,metalci ili kako se god to kaze.a mi surovi punkeri!ali smo odlucili da zarad zadovoljstva ipak predjemo preko

ako zelis da odlucis o necemu baci novcic,
a ako zelis da se kajes celoga zivota, odluci sam...
eto...to je prokletstvo koje covek slepa sa sobom celog zivota,ne postoji nacin da ono sto uradimo bude dovoljno dobro za bilo koga od nas.pitanje je samo kako cemo da se nosimo sa time.
koliko puta sam bio u situaciji da zalim zbog svojih predjasnjih odluka i postupaka?
koliko puta smo bili u situaciji da sve sto uradimo bude neopisivo pogresno i u pogresnom trenutku.i koliko umemo da zivimo sa tim?kako ko...neko jednostavno doda gas i krene ka novim pogresnim odlukama sa osmehom

evo mene opet!dosadno mi je...da li sam vam pricao o svom poslu?naravno da nisam.nemam kad.ali ajde,napravicu izuzetak,pa cu to uraditi sada.radim kao obezbedjenje u jednoj drzavnoj ustanovi,nije bitno kojoj.mislim,za pricu nije bitno.bitno je da sam to sto jesam.obezbedjenje.neko bi rekao,interesantno...akcija,pucnjava,samaranje neprijatelja i pljuvanje istom u lice.ispijanje kafe sa nik sloterom,a popodne sedenje na praznoj plazi u drustvu cetrdesetak golisavih devojaka.moracu da vas razocaram,uopste nije tako!znam,i ja nisam mogao da poverujem kada sam dosao na posao prvi dan.a sve to o cemu

hvala vam,sto ste slusali,
a nise zato dali ni pare,
hvala vam sto ste shvatili,
da veliki uvek pojedu male.

hvala vam,sto uzivam,
u ovom svetu veliki ugled,
hvala vam,sto mogu sam,
da kazem ono sto osecam.

hvala vam,za svaki tren,
sto ste bili samo uz nas,
hvala vam, za cigarete,
koje moram kupiti ja.

hvala vam,za otrove,
iz naseg dobrog automobila,
hvala vam,za pokolenja,
kad svaka druga rodi debila.

hvalla vam,za svaki dan,
kada sedim ocajan,
hvala vam,za svaki tren,
ja sad

na silno insistiranje pojedinaca na ne spominjanje koka u predhodnom textu,morao sam da odradim i ovaj dodatak!
negde na pola puta,tu negde kod zlatibora,nesto mi je upalo u oci!bio sam toliko zaprepascen prizorom,
da sam morao da se zaustavim na obliznjem odmaralistu!ispred sebe sam ugledao neverovatan prizor!
nekoliko prelepih koka je trckaralo po zlatastoj travici,i veselo kokodakalo...taj prizor me je toliko opio,
da sam ih sa odusevljenjem gledao bar 15-ak minuta...do mora vise nisam video nijednu,ali su mi ostale u jako lepom secanju...
sve do danas!a to je bilo