„Diktature izazivaju nasilje, stvaraju poslušnost, huškaju na mržnju, ali najstrašnije je to što zagljupljuju."   Horhe Luis Borhes

Sve ovo što Srbija i njeno stanovništvo proživljavaju tokom proteklih 25 godina je poraz običnog, normalnog, prosečnog ljudskog bića.
Jedna diktatura - komunistička, zamenjena je drugom - kapitalističkom.
Socijalističko, samoupravno jednoumlje preformulisano je u neoliberalno nulaumlje.
Tzv. parlamentarna demokratija je samo kulisa za beskrupulozno pljačkanje društvene i državne svojine Republike Srbije.
Politička klasa je skupina polit-etno preduzetnika, tzv. podizvođača radova, koji su od politike napravili biznis, u interesu glavnih vlasnika, počev od korporacija i banaka do tajkuna i tajnih centara ekonomske moći.
Političke stranke su diktatorski ustrojene, sa bespogovornim vođama i lažljivim programima.
Demokratske institucije su ili nerazvijene ili marginalizovane. Podela vlasti je mrtvo slovo na papiru. Vladavina zakona je ograničena stranačkim interesima i uticajima.

Koliko je nakazno zlo fašizam, čiji

Glasovi Dušana Radovića i Zorana Modlija sa radio talasa Studija B tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka budiili su u slušateljstvu kritički duh, kreativnu empatiju i duševno prosvetljenje. Kakav sjajan i bogat kulturni kapital, za ceo život!?

A onda su zlotvori najpre "skinuli" glas Duška Radovića.

 

Da se čuda ipak dogadjaja svedoči i upravo otvorena izložba

 

Jedan od finih, suptilnih i šarmantnih kreatora beogradskog duha, Vlastimir Đuza Stojiljković, voljom prirodnih zakona odleteo je u sazvežđa naših sećanja i nezaboravnih osećanja.

Nakon odlaska Vlade Divljana početkom proleća 2015, Đuzina smrt je zatvorila moj intimni krug "dvojke", tu teskobnu šizofreniju voljenja i preziranja rodnog grada, sjaj i prokletstvo uzleta beogradskog duha i njegove oronulosti, nalik otpalim fasadama...

Đuza je bio naš Marčelo Mastrojani, šmeker sa talentom i stavom, gospodin glumac.

Imao sam privilegiju da ga često

Tokom novinarske karijere mnogo puta sam plakao u sebi i stezao zube od besa. Pogotovo kada

Ovih dana, od 17. do 21. oktobra, boravio sam u Crnoj Gori i bio neposredni svedok tamošnjih oktobarskih demonstracija. Najviše su me zanimale ispisane parole, njihovi sarkastični i satirični naboji. Ni pet para, tj. centa nisam davao za prepucavanja na relaciji režim-opozicija niti za svakojaka podmetanja, plasirana preko potplaćenih

Francuzima i Nemcima bila je potrebna nepuna decenija da se nakon dve ratne klanice tokom XX veka pomire i zajedno krenu u epohalni proces stvaranja ujedinjene Evrope.
Na žalost i na nesreću ni posle dve decenije Hrvati, Srbi, Bošnjaci i Albanci ne izlaze iz rovova 20. stoleća!!! Kako je to moguće? I zašto!?

Odgovor na ovo pitanje pokušali su na pronađu učesnici Okruglog stola održanog 6. aprila 2013. u Sarajevu o temi: Stanje međuetničkog poverenja pre 1991. i danas.

Kako rastumačiti ovo čudo: u vreme kada smo povodom jedne prirodne katastrofe ponovo pronašli svoje izgubljene duše, pokazujući i sebi i svetu da smo najzad iskoračili iz tog začaranog, nametnutog kruga mržnje i ravnodušnosti, desile su se dve simbolične smrti. Najpre je jedan od simbola nasilničke i mafijaške Srbije likvidiran, a gde bi drugo

Da je bilo istorijske pravde, morala i primene zakona (pre svega Zakona