Ovaj blog sa podnaslovom "Vlada u pokušaju" pišem u grozničavom stanju. Ne zbog aktuelnih vrućina, već zbog groznih saznanja sa jučerašnje konferencije za štampu u Medija centru. Tamo smo od Rodoljuba Šabića i Saše Jankovića čuli da od 4 telefonska operatera u Srbiji samo 1 (jedan) ima instaliran softver za registrovanje "upada" tajnih službi preko interneta u mrežu tog operatera. I taj jedan telefonski operater zabeležio je čak 270 hiljada takvih upada domaćih službi bezbednosti, zvane BIA i VBA, uz "nesebičnu" saradnju i podršku MUP-a. Možemo zamisliti do kojih podataka bi došla preostala tri telefonska operatera!?

Dakle, prisluškuju nas kako im se i koliko im se prohte, bez naloga suda, mimo zakona, uprkos Ustavu Srbije!!!

Ivica Dačić je ponovo otputovao u Moskvu, drugi put od završetka parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji.

O prošloj i o sadašnjoj poseti Rusiji domaća javnost ne zna ništa. Zašto Ivica Dačič putuje u Moskvu, sa kim se sastaje, kakav je program boravka, da li su te dve posete privatne ili službene...?

U SPS-u nevešto objašnjavaju da učestali letovi Ivice Dačića u Rusiju nemaju nikakve veze sa proteklim izborima i da je sve ranije dogovoreno.

U čaršiji, međutim, tvrdi se sasvim suprotno: da te dve posete itekako imaju veze sa izborima i da je u pitanju utvrđivanje cene za koju će  SPS, PUPS i JS formirati novu Vladu Srbije sa SNS, a ne sa DS.

Nema dana a da sebi i najbližima ne postavim pitanje “Zašto nam sve ide ovako?” - traljavo, mrljavo i brljavo. Odgovor nalazim u dvostrukom paradoksu koji Srbiju prati kao neko prokletstvo. S jedne strane, vlast se već godinama bavi sama sobom, a za nas šta preostane. S druge strane, narod većinski čeka i samo čeka da mu vlast reši sve probleme, dok mu ne prekipi. I tako u krug, već decenijama. Ili kako ruski pisac Ivan Bunjin lepo reče: “Ovde se ništa ne menja,samo je život prošao.”

Već sada je jasno da aktuelna farsa sa formiranjem nove Vlade Srbije znači samo nastavak agonije naredne 4 godine.

Čak i da nije bilo toliko apela i medijske halabuke povodom tzv. belih listića uoči poslednjih izbora, njihov broj, a pogotovo sadržina dragoceni su rudnik blaga za sve istraživače, od sociologa i socijalnih psihologa do političkih analitičara i novinara.

Prema izveštaju Republičke

Sećate li se one silne medijske frke povodom nađenog oružja i eksploziva u banjalučkoj sportskoj dvorani "Borik" početkom ove godine?

Da podsetim:  Policija RS je tokom protivdiverzionog pregleda 8. januara 2012. u novinarskoj loži iznad južne tribine u hali "Borik" pronašla torbu u kojoj se nalazila veća količina oružja i eksploziv. Naoružanje je otkriveno dan pre svečanosti kojoj su prisustvovali naviši zvaničnici RS i Srbije. Posle pronalaska oružja, jedan od zaposlenih u "Boriku", Božidar  Stanišljević, predao se policiji i priznao da je on uneo oružje u dvoranu, nakon čega je uhapšen. Stanišljević je osumnjičen za terorizam i predat je u nadležnost Suda BiH, koji mu je odredio pritvor.

Nakon redakcijskog komentara Mađar So-a o ulizivačkom novinarstvu, tj. o autocenzuri, rasplamsala se polemika o kontroli medija u Srbiji i odgovornosti urednika i novinara za nepodnošljivu lakoću održanja Kurte i Murte u vlastodržačkom sedlu, po svaku cenu.

Nameće se paralela sa predsedničkim izborima u Francuskoj, održanim u isto vreme kao i u Srbiji. Nikola Sarkozi je izgubio na predsedničkim izborima i umesto da posle poraza postane premijer Francuske, kao Tadić ovde, on se povlači iz politike.

Kako je moguće da za vreme Miloševićevog i Đinđićevog režima u Srbiji izlazi nekoliko satiričnih časopisa i veoma kritički nastrojenih dnevnih listova, dok su danas kritički duh i satirični angažman "elegantno" marginalizovani?

Odgovor sam dobio tek krajem septembra prošle, 2011. godine, kada je Savet za borbu protiv korupcije obelodanio Izveštaj o pritiscima i kontroli medija.

1. Moralni: izjavio je 20. maja da NEĆE biti premijer;

 2. Stručni: nema neophodno stručno znanje i veštine za vođenje Vlade;

3. Politički: sa hipotekom nedovoljno smelog i odlučnog političara ne postaje se premijer;

4. Psihološki: poraz na predsedničkim izborima je težak udarac i za DS i za Tadića lično;

5. Porodični: obuzetost politikom tokom proteklih godina neminovno je uticala na manju posvećenost porodici.

Veliki broj nevažećih listića i mali odziv glasača izazvali su politički zemljotres u Srbiji - jednoglasni su politički analitičari. Naopaka i zloćudna praksa kršenja Ustava i ostajanja u predsedničkoj fotelji po svaku cenu, na sreću je prekinuta bojkotom proteklih izbora.

Politička scena Srbije je dobro prodrmana, javnost je donekle samouverenija, a potresi u okviru glavnog krivca i najvećeg gubitnika - Demokratske stranke sve su intenzivniji. O tome svedoči i predlog formiranja PLAVE frakcije ove stranke:

Bojkot većine građanki i građana na predsedničkim izborima najzad je uspostavio princip smenljivosti vlasti u Srbiji.

Borisu Tadiću i svim političarima poput njega poslata je nedvosmislena poruka da se ne mogu kockati sa sudbinom čitave nacije i države i da kad-tad moraju položiti račune za sve.

Taj princip smenljivosti vlasti je toliko važan i toliko moćan, da potire, bolje reći nadjačava sve nelagodnosti i neprijatnosti zbog izbora Tome Nikolića za predsednika Srbije.