"Vijenac", časopis za umjetnost, kulturu i znanost Matice hrvatske objavio je 23. jula opširan intervju autora Andrije Tunjića sa Sonjom Biserko, predsednicom Helsinškog odbora Srbije. Mislim da izrečeno u intervjuu svakako zaslužuje da bude preneto u celosti i bez intervencija. Ako ne zbog drugog a ono kao sabrano i novonapisano Vjeruju onoga što se ovde kolokvijalno zove Drugom Srbijom. 

O Srbiji, Srbima, istoriji, ratovima devedesetih, Jugoslaviji, Titu, Kosovou, genocidu, Haškom tribunalu..

Jedino je naslov bloga moj a u pitanju je rečenica gospođe Biserko iz samog intervjua, za koju bih (rečlenicu) rekao da je srž izrečenog.

Evo i originalnog naslova i teksta:

 Bez istine nema pomirenja

Srbima je svaka nezavisna hrvatska država ustaška država / Za rušenje Jugoslavije, planiranje i pripremu rata najodgovornija je kulturna elita oko Dobrice Ćosića / Beogradski Pravni fakultet bio je jedan od stupova velikosrpskog projekta / Kada je admiral Branko Mamula bio na čelu JNA, počela je srbizacija vojske, razoružavanje teritorijalne obrane i prekrajanja vojnih oblasti / Memorandum i Peticija intelektualaca o Kosovu dva su ključna trenutka u homogenizaciji srpske elite / Badinterova komisija poništila je tvrdnje Srbije da pravo na samoodređenje imaju narodi, a ne republike / Cijela srpska historija jedna je velika laž / Srbi se ne žele identificirati s genocidom u Srebrenici kao najstrašnijim zločinom, to im je trauma kao i nestanak Jugoslavije / Beograd je organizirao iseljavanje Srba iz Hrvatske / SPC je uvijek bila prvo politička, pa tek onda vjerska institucija / Srbija ne živi samo u poricanju svojih zločina, nego i u stalnom izmišljanju teorija zavjere / Srbi iz BiH i Hrvatske trebali bi odgovornost i krivnju za zločine prebaciti na Srbiju

Sonja Biserko, predsjednica Helsinškog odbora Srbije, do raspada Jugoslavije i velikosrpske agresije u svrhu stvaranja Velike Srbije radila je u jugoslavenskom Ministarstvo inozemnih poslova. Danas se bavi istraživanjem uzroka raspada Jugoslavije, ljudskim pravima, srpskom političkom poviješću i stanjem srbijanskog društva. Bio je to povod ovom razgovoru. 

Srbiji su potrebne dubinske reforme svih segmenata društva. Ekonomske politike, poreske politike, javnih preduzeća, penzionog sistema, zdravstva, pravosuđa, obrazovanja, kulture, celog javnog sektora, državne uprave, institucija sistema. Srbija vapi za suštinskim reformama već duže od 10 godina. Umesto reformi, već duže od 10 godina propadamo u blatu marketinga političkih stranaka nesposobnih da sprovedu barem jednu jedinu.

Izvinjavam se što u istom danu objavljujem dva bloga, nije mi se dešavalo, a i slab mi je prosek broja blogova po mesecu, pa se nadam da ćete mi oprostiti. :)

Da ne objašnjavam mnogo - slušam i čitam juče površno o navodnim rezultatima URS-a u Zaječaru koji na nekim izbornim mestima opasno ugrožavaju onaj Miloševićev mitski rekord od 110%.

Onda čitam i vest o Tomi s nekim džakom s glasačkim listićima, nađenim, navodno, u kontejneru, i o njegovim optužbama o upisivanju preminulih u birački spisak i o njihovom navodnom glasanju.

AleXandar Lambros

Od ulaska nama susednih država Bugarske, Rumunije i Mađarske u EU isplivao je ponovo jedan stari problem.- problem dvojnog državljanstva.
Evo jednog primera: vest

Ovaj navedeni razgovor sa Ištvanom Pastorom  je samo povod za šire pitanje praktičnosti, patriotizma i lojalnosti. Ne mislim da je Ištvan Pastor manje patriota, od npr. mene. Ali je razgovor u NOVOSTIMA  sa njim bio inspirativan za mene i ja sam odmah postavio sebi nekoliko pitanje:

da li bih ja u sličnoj situaciji tražio još jedno državljanstvo, da li su svi građani Srbije stvarno ravnopravni, da li su svi građani npr. Mađarske stvarno ravnopravni, da li građani Srbije sa dvojnim državljanstvom treba da imaju glasačko pravo kao i oni građani koji su samo državljani Srbije, da li će protokom vremena biti sve manje državljana Srbije koji imaju samo državljanstvo Srbije, da li je moralno na graničnim pelazima vaditi jedan ili drugi pasoš u zavisnosti od toga da li je to u ličnom interesu ili ne, zašto bi neko tražio i drugo državljanstvo (dobro, ovde znam većinski odgovor), da li mi imamo evidenciju koji državljanin Srbije ima još neko državljanstvo, ...  

Brankica Stankovic je ugrozena. "Insajder" je ugrozen. B92 je ugrozen. Profesija je ugrozena. Drzava je ugrozena.

Sutra to moze da bude RTS, Fox, Blic, Novosti...
Barabe i bagra  prete.

Hocemo li ustuknuti

Ne sme se.

Treba im pokazati da se novinari,gradjani,drzava ne boje.

Makar i simbolicno.

Vreme je da novinarski esnaf ucini nesto. Saopstenja nisu vise dovoljna. To ostaje mrtvo slovo na papiru-i moze samo da umiri neciju

Десио се занимњив синхроницитет 2.10. 2012, кад смо у истом броју ”Политике” имали два различита виђења једног актуелног питања везаног за косовски проблем. Борис Тадић је објашњавајући разлоге нових условљавања која стижу из ЕУ рекао да су странке садашње владе давале сигнале да би могле бити ”флексибилније поводом питања КиМ” 

Država Srbija juče je u Beogradu ponizila sopstvenu policiju.

Činjenica da su na kraju dana na Terazijama bili policajci a ne banda najmanje je važna stvar u celoj priči. Nažalost. Boli me i plaši kad vidim kako država manipuliše sopstvenom policijom - na isti način kao i sa sopstvenom bandom. Država je juče ogolila svoj cinizam i svoj bezobrazluk ali to ne može ostati neprimećeno.

Koliko god

Борба, борба... 

Дојадила тема? Коме јесте – не мора њом да се бави.

Ајмо на мрежу, па на основну линију, па лоб, па на мрежу...

Ко је највише мечева при вођству противника од 0:1 или 0:2 у сетовима преокренуо у своју корист? 

Погодићемо.

Хоће ли (из перспективе петка) играти на АО? Хоће. 

Ni sekunda nisam pomislio da će se u mejnstrim medijima pojaviti nešto što imalo miriše na kritički osvrt na lik i delo Ričarda Holbruka. No, srećom imamo (još uvek) alternativne medije. Moj gost je dr Stiven Zunes, profesor političkih nauka i šef katedre za bliskoistočne studije San Francisko univerziteta. Tekst je izašao juče na truth-out.org.

Ričard Holbruk je predstavljao ono najgore u spoljno političkom establišmentu

Mnoge pohvale koje prate iznenadnu smrt diplomatskog veterana Ričarda Holbruka ignorišu njegovu dosta prljavu istoriju podržavanja diktatora, ratnih zločinaca i vojnih rešenja kompleksnih političkih problema.

Holbruk je počeo spoljnopolitičku karijeru tokom šestdesetih notornim programom pacifikacije u delti Mekonga u južnom Vijetnamu. Taj ambiciozni civilno-vojni pokušaj nije samo podrazumevao jeziva kršenja ljudskih prava, nego se pokazao kao notorni neuspeh u suzbijanju pobune protiv režima u Sajgonu podržanog od strane SAD. To je bio zlokobni početak karijere nekoga koga je Obama postavio za specijalnog izaslanika za Avganistan i Pakistan da pomogne suzbijanju pobune protiv tih vlada podržanih od strane SAD.