Uživanje je gledati tu našu dvosmernu komunikaciju sa jevropom, dvosmerna ali u mimoilaženju, zaobilaženju i gde svako čuje ono što mu se dopada a posle priča šta mu odgovara ... more mani priču onog drugog, i onako se zna tekst unapred ... 

Čije su naše institucije kulture? 

Kakve se poruke iz njih šalju?

Kome se one obraćaju ― i da li je u njima ama baš sve dozvoljeno?!

Samo su neka od pitanja koja u poslednjih 50-ak dana sebi mogu da postave posetioci i  uposlenici  u novosadskom Muzeju savremene umetnosti Vojvodine ―  od kada na vratima jedne od kancelarija MSUV, ispod imena dvoje kustosa, uposlenog PR delatnika institucije i jednog bivšeg direktora, imaju priliku da se susretnu sa "izloženim" likom Josifa Visarionoviča Staljina.

Šta, dakle, traži Staljin u Muzeju

Sta je istina? Da li ona postoji? Ako postoji istina sa jedne strane o jednom pitanju, kako se onda zove dijametralno suprotan stav s druge strane o istom tom pitanju? Isto istina? Mozemo li istinu apsolutizovati? Imamo li pravo na prisvanje istine? Koliko nas istina usporava u zivotima?Koliko svi gubimo zbog dogmatizovanja istine? Treba li istinu staviti po strani, a pitanja resavati na potpuno drukcijim osnovama i principima? Treba li se prema istini odnositi sa destruktivnom strascu ili na to pokusati gledati racionalno? Kako uciniti da razlicite istine o istom pitanju prestanu da budu prepreka

Uvek se nadjem zatecena lokalnom kulturom komunikacije kad dolazim u „Majcicu“. Tako je bilo i pre neki dan kad sam samo htela da popijem casu vode u JATovom avionu na liniji Cirih-Beograd. Iskusna, starija stjuardesa me je pitala, posto je procenila da nema tako dobre kreme protiv bora i da sam sigurno dovoljno mladja od nje: „Izvoli, sta bi ti htela? “. „Za pocetak jedno Vi, a onda casu vode, molim Vas.”

Sta tek biva kad coveku treba nesto vise, a vremena ima manje? Kao na primer u lekarskoj ordinaciji ili u  bolnici…

U nasem narodu, ova pojava se

Sutra, u četvrtak 4. juna, predsednik SAD će održati veoma nestrpljivo očekivano obraćanje "muslimanskom svetu". Moj fejsbuk frend Toni Karon, urednik online verzije TIME magazina i bloger na svom privatnom blogu Rootless Cosmopolitan, je napisao, kako kaže na FB statusu – My preemptive thoughts on Obama's Cairo address. Sledi prevod tih misli koje uz Tonijevu dozvolu publikujem ovde.

Ministar zdravlja i predsednik Republike su, na sopstvenim primerima, pokazali kako bi moglo da se radi i upravlja Srbijom. Moram priznati da je model ministra zdravlja malo ekstremniji i  teže izvodljiv. Predsednikov je takav da bi se o njemu moglo ozbiljno razmisliti. Deluje kao da manje košta a ni operativci nisu uvozni. Bez ikakve zajedljivosti, želim da su obe hirurške operacije uspele i da pomenuti ljudi neće imati dalje komplikacije zbog kojih su i morali na operaciju.

Изненадни пљусак, какве у Будимпешти последњих година ретко виђамо, скратио је моју вечерњу шетњу и приморао ме да се трчећи докопам наткривеног трамвајског стајалишта. Почех да жалим што ми је првомартовска

Само недељу дана уочи избора, познати политичар са насловне стране једног таблоида поручује како "живи за то да направи резултат у Србији". Ако сам га правилно схватио, ми треба да му верујемо да ће да уради нешто