Svako ko još uvek ima iluzije o izborima i političarima za koje glasa neka slobodno pogleda najnoviji film Džordža Klunija "Martovske ide". Napravljen prema pozorišnom komadu Boa Vilimona ovaj film demaskira suštinu moderne politike i nemoralnost političke nomenklature. Džordž Kluni kao reditelj, koscenarista i glumac o svom šestom autorskom ostvarenju kaže:

"Ako ovaj film na neki način odražava cinizam koji smo videli u poslednje vreme, to je verovatno dobro, nije loše podići ogledalo i videti neke stvari koje radimo. Nije loše videti kako biramo svoje zvaničnike."

Domaći mediji manje-više korektno su preneli glavne revizione nalaze Državne revizorske institucije, saopštene na konferenciji za štampu juče u beogradskom Medija centru.

Međutim, ono što je ostalo između redova objašnjava kako su moguće i zašto su baš tolike zloupotrebe u raspolaganju sa javnim finansijama, dakle sa parama građanki i građana Srbije. Uzroci su, pre svega, nepostojanje odgovarajućih zakona i podzakonskih akata, zatim manjkavosti i nedorečenosti već donetih zakona i podzakonskih akata, pa nedovoljan broj revizora u DRI, nedelotvoran sistem interne kontrole i nepoštovanje zakonske obaveze organizovanja interne revizije.

Danas se u Srbiji glasacko telo deli samo u dve grupe (ostatak stada je zanemarljiv).

Prva grupa je ova koja pljuje na sve i kojima nista ne valja. 

Druga je ona kojima je SNS (i ekipa oko njih) bliska srcu, a svi ostali su škart. 

Ono sto me je uvek fasciniralo da ne kazem iritiralo je psihologija ove prve grupe kojoj nista nikada nije valjalo. Ili ako je nesto valjalo to je obicno nesto sto je ostajalo u sferi naucne fantastike. To je opasna ekipa, jako elokventna, ostra u diskusiji, zajebana u replikama ali u sustini qurac od ovce.

 

ne bi ste imali gde da štedite,  ne bi bilo pdv-a...

to su "uspesi" koje dinkić pripisuje sebi (kad već niko drugi neće). u pitanju je današnji "razgovor" u "kažiprstu" a daca moja je danica vučenić. politika je kurva kažu, pa neka se političari kurvaju koliko im volja, ne sporim im pravo. nedostak stila je već nešto drugo... mada, ako primitivna samohvalisavost pronalazi svoj put do cenzusa (a do sada je pronalazila) ok, neka svako sudi o političarima i politici uopšte, ja bih o nečem drugom:

..............

„To tvrdim i danas. Ja sam verovao da će ljudi dobiti 1.000 evra i danas tvrdim da bi bilo toliko bilo da nije bilo svetske ekonomske krize koju niko nije mogao da predvidi i da NIS nije prodat u bescenje, da nije dat džabe Rusima", tvrdi on. 

„Dao sam pogrešnu procenu, to nije laž, to je velika razlika", navodi Dinkić.

.............

mislim da se zna tema. obećao sam, nisam obećao, "danas je u naslov stavio nešto što ja nisam rekao"... neka bude da se i verovalo u procenu ali mene interesuje kako se došlo do "procene"?

Political stability has become boring, hasn't it?

After all, once we elect a parliament and they choose a government, the entertainment values drop rather dramatically in a politically stable environment. During the pre-election period, it is exciting. We get promises, wild accusations, insults, mud-slinging, and the very best of the Human Condition under pressure. But then the votes are counted (and recounted and contested), the names are read out and after we have laughed and cried and jumped for joy and sunk into despair, and we just have to get back to work and hope RTS and B92 come up with something equally entertaining for us to watch.

 
          Bilo je izvesno samo to da će umreti. Način na koji će umreti, međutim, mogao je sam da odabere - mogao je sedeti i gledati prelepu panoramu Njujorka sve dok se ne uguši od dima ili dok ne izgori. Ako bi to preživeo nekim čudom, mogao je dočekati da se zgrada sruši. On je odabrao da se baci kroz prozor sa visine od skoro pola kilometra. Zašto?
          Ono što ovu fotografiju čini jezivom nije prizor

Gledam traj raspomamljeni svet na ulicama... Umesto da ćute ili da kažu - hvala Hagu što je svojim današnjim grehom pokušao da pokrije našu sramotu, oni u delirijumu slave smrt, paljevine, progonstva, uništenu budućnost hiljada i hiljada... Čak i ne moraju da se pobune protiv grehova svojih generala, to od njih niko ne traži (sem Boga), ali barem neka ne slave zločince.

Obozavam da citam , web izdanja novina za naredni dan. I evo sta sam nasao u Blicu:

Tema Dana

Tadić neće pozvati vatikanskog poglavara

SPC:Rano je za posetu pape

Autor: Ž. Jevtić | Foto:Reuters | 03.11.2009. - 20:00

Predsednik Srbije Boris Tadić prilikom posete Vatikanu naredne nedelje neće pozvati papu Benedikta da poseti Srbiju. Kako za „Blic" kažu u SPC, za dolazak pape je rano i zbog toga što poglavari drugih crkava u Srbiji trenutno nemaju ravnopravnog sagovornika, pošto je patrijarh Pavle u bolnici. 

 

 

Ovim tekstom zhelim da dam jednostavno i objektivno objashnjenje zashto je Dachic na vlasti. I da dam jednostavno i objektivno objashnjenje zashto on tu vlast, na neki nachin, zasluzhuje.

Nije ni meni drago, ali to je neka druga pricha.  

Mnogo je toga napisanog o koalicionom potencijalu ove ili one parlamentarne partije i koalicije u Srbiji. Neki tekstovi su napisani sa tachke gledishta istorijskih prilika, propushtenih prilika, sitnog kalkulanstva, krupne pohlepe, patoloshke mrzhnje, zavisiti, nepremostivih razlika, neoproshtenih grehova, ovoga, onoga, ili