Predsednik Tadić je u poseti Hrvatskoj. Kako sam ja državljanin obe države, onda imam i dva predsednika, koji se toliko često sastaju da će biti veliko čudo ako ta njihova sastajanja ne donesu rezultat. Za sada, plodovi se baš ne vide, ali strpljenje je majka mudrosti - ili kako bi narod rekao - "pred zoru se mrzne".

Poveo je moj prvi predsednik

Gledam ovaj igrokaz oko "rekonstrukcije" vlade. Dinkić u naletu. Oko njega "frckaju" iskre. "Junači" se nad Cvetkovićem jer je  sada naprasno otkrio kako ovaj ne "donosi odluke".Dobar deo DS-ove vlade naziva poltronima..samo ne kaže čijim.

Otpusti je Tomicu Milosavljevića i ponudio, zbog "poštenja i stručnosti" - Stankovića. Otkud sada kriterijum "poštenja" u igri. Zar se to ne podrazumeva. Kažu da će otpustiti i Bradića, pa i na njegovo mesto ponuditi neku "poštenjačinu"...

Ima tu raznih "koski", ali mi je najzanimljivija ona gde Dinkić udara po cevanicama sam

 

          Za sebe mogu reći mnoge stvari, ali da sam apolitičan nije jedna od njih. Otkako znam za sebe, politika me interesuje. Neka od najranijih mojih sećanja odnose se na TV dnevnik - nisam imao pojma ko su good guys a ko su loši momci, nisam znao šta je partija, šta zastava, šta su izbori, ko su ministri i čemu služi premijer, ali znao sam, slutio sam bolje je reći, da se u celoj toj stvari zvanoj politika,

Nije bilo redakcije štampanih, elektronskih

Nekako se premijer Cvetković sinhronizovao sa mojim prošlim blogom glede interesnih stopa i politike marži finansijskih institucija u Srbiji. Jednostavno i glasno je izrazio svoje neslaganje sa trenutnim stanjem i praksom stranih banaka u Srbiji da imaju višestruko veće marže nego u zemljama odakle potiču. Ostaje da se vidi šta će se preduzeti da se ova poplava bankarskih  marži i interesa zaustavi i vrati u normalne finansijske tokove. Pohvalno je da se situacija prati i poredi sa zemljama u okruženju, a takođe i sa matičnim zemljama banaka koje operišu kod nas. Sve ovo bi trebalo da se radi najmanje sedmodnevnom učestanošću i da bude pristupačno, prvenstveno on-line i sa ponekom mesečnom brošurom za građane koji nemaju pristup Internetu.

+ kako mi je Vuk Jeremić upropastio dan i blog

 

Bio jednom jedan blog:

Čim je predsednik Tadić je pomenuo mogućnost i potrebu promene ustava  odmah su se javili ustavobranitelji.

Da je Boris Tadić rekao da nema potrebe za promenama Ustava, verovatno bi Toma Nikolić & Dragan Šormaz&Vojislav  Koštunica odmah insistirali na tome da baš ima potrebe.

Dakle, “Predsednik Srbije ocenio je da bi, u cilju poboljšanja funkcionalnosti države, trebalo u izvesnim tačkama promeniti Ustav i na taj način omogućiti smanjenje broja narodnih poslanika i regionalizaciju i decentralizaciju Srbije.

Tadić je naveo i da je potrebno promeniti i izborne zakone, zakone o registrovanju i finansiranju stranaka.

Prema njegovom mišljenju, važeći izborni zakon omogućava velikom broju stranaka da uđe u parlament i samim tim postavlja svoje uslove za ulazak u vladu.

“Tako se na tri koalicione liste nađe 15 stranaka. I svaka ima svoju obavezu prema biračima. Zato moramo menjati zakone o registrovanju stranaka, njihovom finansiranju, ali i sam Ustav u nekim delovima. Na primer, u delu koji definiše broj poslanika. Lično, ne vidim razlog da Srbija ima 250 poslanika, jer je za zemlju ove veličine dovoljno 150", rekao je Tadić.”

 

Još u decembru prošle godine, u članku objavljenom u «Danas-u», napisao sam sledeće:

Jutarnja etida o ravnopravnosti i toleranciji i o onoj multikulturalistici ... ovde samo o lišću ali kad je reč o te tri stvari iliti pojma u etidi prilika je da se samo malo podseti da treba ostaviti na miru poslastičare ... šampite i saher torte nisu etnički ili drugačije opredeljeni ...  

 

 

Svaki covek koji se bavi javnim poslom treba da ima uvid u ovu kategoriju. Ponekad je ona samo iluzija onog kome se obraca, ali I kao takva ima vaznu ulogu u donosenju odluka pojedinca, njegovim postupcima I podrsci. Zanimljivost: u UK se uvek polazi od toga da covek govori istinu I zapanjujuce malo dokaza se trazi da bi se to potvrdilo. Ali, ako se slucajno ispostavi da je covek lagao, gotovo je! To ostaje zauvek u njegovom

Kada neko , kao na primer zdravstvene ustanove, napravi dugove u odnosu na dobavljače roba i usluga , a taj neko je u , zvanično, državnoj službi uvek se pojavi neki pijani baron iz vlade i kaže 'Mi to plaćamo'. Sve je to u redu ako bi se zanemarile neke sitnice kao što je da to u stvari plaćamo ti i ja i još nekoliko hiljada , ili miliona (optimista sam, takva mi narav danas) kroz poreze i doprinose. Zaboravi se i da postoje družine i pojedinci koji državi, u tu kasu iz koje se 'plaćaju dugovi', ne plaćaju ništa. I za koje se prave 'programi' da mogu dalje da prežive. Oni ne brinu znaju da će uvek njihove dugove na tebe i mene da prebaci neki pijani baron.