Evo, ja sam jedan od onih koji ima "genetsku grešku" i sumnjam u sve što vlast radi. Pored ostaloga i zato što je plaćam, finansiram,što ona potezom pera može da mi u džep zavlači ruku dublje ili pliće i što je smatram bitnom za kvalitet moga života i života moje zajednice.  Samo pobornici autoritarne političke pameti i autoritarnih nazora mogu sumnju u ispravno postupanje vlasti i njenu nepogrešivost nazvati "genetskom greškom". I jedan ovakav iskaz iz usta ministra govori da je vlast u velikim problemima. Prosto, to više liči na "primalni krik" nego na suvisao politički

 

Ako bi tražili najvećeg lažova u srpskoj politici, bila bi to dosta žestoka konkurencija. Teško bi bilo pronaći objektivne kriterija i odrediti prvih deset a da to ne bude sporno. Narvno morali bi tačno definisati šta je to laž u politici. Da li je to samo prikrivanje i izvrtanje činjenica ili je to tek potpuno izmišljanje događaja?

Moj lični favorit za šampiona je Boža Đelić i on po mojim kriterijima predvodi jednu kolonu u kojoj je dosta mlađih političara - Dinkić, Jeremić, Vlahović, Milosavljević, oni što su od politike već zaradili silne novce.

Naročito

(otvaranje pisma)

Stigao mi je poziv na konferenciju „Ako ne tada, sada. Memorijalizacija Starog Sajmišta“. (Trebalo je valjda „Memorijalizacija logora na Starom Sajmištu“?!). Znam da ti kapiraš ali zamisli kako to deluje na neupućene?! Naslov je parafraza naslova one konferencije „Ako ne sada kada?“ koju je fondacija Hajnrih Bel organizovala 2012. godine, kao neki pokušaj koncentracije snaga i argumenata za rešenje (hm, naslov neprijatno asocira na nešto imperativno, konačno) memorijalnog koncepta/projekta/centra

 

"Nikoga nema da jakima oprosti" ( B. Miljković)

Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalna pitanja, saopštio je 30. aprila kako je čovek romske nacionalnosti, sa njegove stranačke liste u Zemunu bio vređan na nacionalnoj i rasnoj osnovi i to od strane člana opštinske izborne komisije u Zemunu. Ljajić tom prilikom nije hteo da kaže iz koje je stranke taj član izborne komije, nije kazao ni njegovo ime, nego je samo izrazio uverenje da će se o tome još pričati.

Na vestima B92 mogli smo istoga dana čuti da je taj član izborne komisije iz

Pročitah izjavu Milana Simurdića, Predsednika Foruma za međunarodne odnose u kojoj on kritikuje državnu spoljnu politiku vezanu za region, odnosno za susede. Milan Simurdić je ozbiljan čovek, gospodin, koji ne voli davati olako izjave i ocene. To mi verujte na reč, jer čoveka znam još od brucoških dana. Simurdić je osoba sa izuzetnim referensama

Ovo prvo pismo biće iz dva dela, bila su i dva dana konferencije : )

Prvi dan, na IFDTu, protekao je u ekspertskoj debati, sasvim solidnoj, sa očekivanim, ceremonijalno-neokolonijalnim "ovako bi to trebalo" introm, prožetim hladnoratovskim slur terminima tipa „postkomunističke zemlje", „autoritarni sistemi" itd. U ovom kontekstu to su one zemlje koje - između ostalih istorijskih ili aktuelnih grehova - nisu znale ili i dalje ne znaju da uspostave pravilan odnos prema Holokaustu; na svetu kao takvom postoje demokratske i autoritarne politike, jedne su kao što znamo no-no