Počeo sam da sumnjam da će pregovori o Vladi da probiju termin, pa sam hteo da pišem ovaj tekst. No, Vidovdan je načinio prvi korak - videsmo novog mandatara za sastav Vlade. Uskoro ćemo i Vladu, nadam se. Ovaj tekst je zbog toga naizgled ostao uskraćen za povod, ali u Srbiji makar kad se o izborju i postizborju radi, nema tako lošeg scenarija koji ne može da se obistini,. A zbog toga uvek ima razloga za beg bilo koje vrste. Pa zato:

Od svih poslastica, najviše volim beg. Bilo je dovoljno samo jednom da ga iskusim, i da mi se zauvek dopadne (mislim - još uvek).

Grad se menja ne samo iz razloga novih tehnologija , potreba ili volje vladalaca i njihovih interesa. Menjaju se i građani što jeste prirodan i normalan iskorak u novo vreme onda oni utiču da se grad menja, da se prilagođava njihovim nastalim novosvetonazorima. Građani su živeli u gradu i koristili njegove resurse i ponudu na njihove potrebe sve dok je odgovor grada bio zadovoljavajući ...

Nove potrebe, uglavnom nametnute kako bi industrija, trgovina bile zadovoljene i realizovale svoj interese, ima tu i uloge vlasti putem ograničavanja građanima javni iskaz, u želji da potčine građane i obezbede mogućnost poptune nadmoći u odlučivanju o svemu, čak i načinu života, školovanju, lečenju, zabavi. Sve je to proizašlo iz potrebe da vlast i njima saglasni nosioci tih aktivnosti budu u mogućnosti da zamisli svoje realizuju. I tako je bilo i traje, građani se prave, stvaraju, ukalupljuju u norme kazane od vlasti i kapitala, od onih koji su sve uzuse sebi prilagodili i čine sve da njih, građane, potpuno potčine. Za njihov opstanak potreban im je uzoran građanin spreman da sledi takav način, da bespogovorno prihvati ponudu koju i ne može da odbije.

U pretposlednjem broju prestižnog časopisa Artquorum, izašao je, nakon beogradske epizode izložbe "Lecture Performance", neuobičajeno obiman intervju sa poznatim ovdašnjim kustoskim timom koji deluje pod inicijalima J&R. Izložba, realizovana u Salonu muzeja savremene umetnosti Beograd a na inicijativu Kelnskog umetničkog društva, izazvala je, još početkom godine, veliko interesovanje, prevashodno zbog netipičnog izbora i prezentacije onih radova koji su promenili i dopunili prvobitnu postavku, koju je kao osnovicu izložbe poslao kustoski tim Koelnischer Kunstverein-a. Ono

U Parizu i širom Francuske je finiš predsedničke izborne trke. Nakon prvog kruga izbora, koji će se održati u nedelju 22. aprila 2012, predviđa se da će u drugom krugu, 6. maja, koplja ukrstiti Nikola Sarkozi i Fransoa Oland. I da će u tom krugu ubedljivo pobediti lider francuske levice Oland.

Šetnja Parizom u ove predizborne dane skromno ukazuje na  aktuelnu kampanju. Da nije bilo razapetih belih šatora na trgu Konkord, gde je Sarkozi u nedelju održao veliki miting pod sloganom "Snažna Francuska",  teško da bi neko sa strane mogao prepoznati predizbornu "groznicu".

Predlozi za odgovore u nekoj "GREEN" (čitaj "napredno baštovanstvo") anketi:

Koji pristupi i sadržaji vezani za klimatsku krizu nedostaju u vašoj sredini?

Nedostaje u svim sredinama pod hegemonijm buržoaskih medija i buržoaske nauke istorijsko-materijalistička analiza globalne kapitalističke ekonomije, čiji bi prvi rezultat verujem bio raskrinkavanje pa samim tim i izbegavanje zamagljujućih i relativizujućih, negacijskih termina tipa "KLIMATSKA KRIZA". Slično kao i u slučaju termina "MIGRANTSKA KRIZA", to niti je kriza klime niti migranata već ideološka