Madjarska javnost novopostavljenom predsedniku Palu Šmitu zamera prečestu promenu ideoloških odela i to što je praktično potpuno podređen volji aktuelnog premijera Viktora Orbana, koji je zahvaljujući dvotrećinskoj većini svojih poslanika u parlamentu i poslao Šmita u predsedničku

Predsednik skupštine Republike Srpske nedavno je rekao da političko Sarajevo ne pokazuje preveliki interes za funkcionisanje zajedničkih institucija BIH. Po njemu vlast u Federaciji BIH se koncentrisala na svoj entitet. Da li je ovo samo politička poruka ili dobar opis trenutnog stanja? Pokušajmo da odgovorimo na ovo pitanje tretirajući relevantne ekonomske pokazatelje, jer je bitan deo priče - novac.
Po dostupnim podacima o budžetima za 2010. udeo potrošnje na nivou Unije (države) BiH u GDP RS iznosio je 7% (misli se na trećinski udeo potrošnje Unije BiH), dok je udeo u javnoj potrošnji (konsolidovanim budžetskim rashodima) RS iznosio 17%. Ovde treba pomenuti da se dobar deo tih para vraća u RS kroz plate službenika iz RS, budući da praktično polovina budžeta Unije BH ide na plate. Međutim, zaposleni iz RS čine ipak daleko manji udeo od trećinskog, koliko je približno njihov udeo u GDP i populaciji BIH.

Pre svega, hvala Majstorima s mora za ovu beskrajno korisnu rečenicu! (I poslušajte pesmu broj 6 još jednom.)

Ne pišem političke blogove. I nosim se mišlju već neko vreme da napišem i objašnjenje zašto ih ne pišem. Zato što su ovde ljudi postali "operisani" od svakog smisla za humor, a  ironija i sarkazam izumiru.

Kad se pomenu Srbija, srpstvo, Kosovo, i sl. teme iz nacional-patriotskog opsega  obe krajnosti našeg politčkog  establišmenta, a posebno oni bez ikakve

 
          Bilo je izvesno samo to da će umreti. Način na koji će umreti, međutim, mogao je sam da odabere - mogao je sedeti i gledati prelepu panoramu Njujorka sve dok se ne uguši od dima ili dok ne izgori. Ako bi to preživeo nekim čudom, mogao je dočekati da se zgrada sruši. On je odabrao da se baci kroz prozor sa visine od skoro pola kilometra. Zašto?
          Ono što ovu fotografiju čini jezivom nije prizor

Ovih dana ističe sedamdeset godina kako Urbanistički zavod grada Beograda postoji i traje, zove se to jubilarni trenutak kada se uobičajeno gleda na dosadašnji učinak i podseća, sebe i one okolo, na uspešne trenutke i učinjena dela. Urbanistički zavod je osnovan na inicijativu Nikole Dobrovića, posle su ga vodili respektabilni stručnjaci onog vremena, Miloš Somborski, Milutin Glavički, Aleksandar Đorđević, delali su tamo na stvaranju urbane slike Beograda arhitekte Brana Jovin, Stojan Maksimović i mnogi drugi značajni tvorci grada, smišljali su urbanu podlogu na kojoj je grad rastao i težio da bude metropola. Nacrtan je za sve te decenije Generalni plan iz 1972 godine, plan Novog Beograda, naselja Julinog brda, Konjarnik, Braće Jerković ili bolje rečeno svih naselja, auto puta sa Gazelom, pešačke zone u centru grada i sve što je izgrađeno u Beogradu proteklih sedamdeset godina. Vreme je teklo, u Urbanističkom zavodu su stvarani planovi koji su mogli da budu uz rame sa svetskim trendovima ako ne u pojedinim slučajevima i ispred njih.

 

Ovako ja vidim da funkcioniše šef (ma ko to bio a ima tih molera okolo ...) Onog suda kada se nađe u nesaglasiju sa sudijama, logikom, činjenicama u istome tome sudu a koji obnašaju pravne poslove u ime pravde ...  ustvari u ime one 

Programi savesti (5)

Već sam te ubeđivao da taj dupli cinizam završava u opštem nepoverenju prema proizvodnji i protoku informacija koji je po Čiberu potpuno u buržoaskim rukama (kao što to neće primetiti značajni ovdašnji bard umereno-liberalnog buržoaskog novinarstva Z. Panović na ovoj diskusiji i kao što će organizatori razgovora obrisati pitanja koja sam postavio na fb eventu, npr. u vezi psihologizacije i stigmatizacije recipijenata „dezinformacija" i povezivanja tog trenda sa njihovim

 

Када познанике у Мађарској упитам да ли су чули за Крагујевац, старији се са сетом у гласу присете како су им, после ере "трабанта", из Крагујевца осамедесетих и почетком деведесетих година прошлог века стизали