Stane Dolanc i general Ljubičić su se zadržali oko tri sata. Po isteku tog vremena, Jovanka je pokušavala da ustane iz fotelje. Nije mogla da se drži na nogama. Utom nastade jak letnji pljusak. Kapi su bile krupne kao jagode koje su se prosipale po stolu. Vremena je bilo malo. Rastopljeni ostaci jagoda i leda izgledali su kao krv

Prisvajanje tuđeg, pa i onog što na prvi pogled izgleda kao ničije ili svačije, oduvek je označavano kao lopovluk. Sa nekim modalitetima, doduše. Za prisvajanje cigareta iz trafike ili jabuka sa pijačne tezge se, na primer, obično koristi izraz krađa, dok su se za lopovluk na veliko uvrežile neke maglovitije kvlalifikacije tipa: utaje, malverzacije, mahinacije...

Razlika između

 Iz razloga koje, nadam se, razumete, ovaj blog je zatvoren za komentare. 

Više detalja ovde: Web goes on strike!

 

U poslednjoj nedelji oktobra, pravo niotkuda, u centar medijske pažnje lansirana je priča o tobožnjim sukobima unutar LDP-a.

Okidač za pomenuto zbivanje bilo je pismo koje je na sajtu „Peščanika“ objavio Nenad  Prokić, profesor FDU, jedan od osnivača LDP-a, narodni poslanik u dva prethodna skupštinska mandata i ugledna javna ličnost.  Tekst je objavljen pod naslovom  „Umesto govora na  Glavnom odboru LDP“. Nema nikakvog  spora oko legitimnosti ovog čina. Nenad Prokić je slobodan da svoj tekst objavi gde želi i javno prezentuje svoje mišljenje i politički stav.

Ne govorim o pravu na samoopredeljenje, ne govorim o državama, ne pričam ko je u pravu i kako bi trebalo da se oseća…Govorim o dve reprezentacije, o prijateljstvima i odrastanju, o tome ko se ponaša proračunato a ko servilno. Govorim o pameti, o tome koje od “dva oka u glavi” žmuri. I malo o finalu…

 Uzbudljiva godina. Neverovatan broj događaja. Lični su uvek jači. Ali ni kolektivni nisu za nezaborav. Neki će ostati upamćeni dugo vremena.

 

 Ninoslav Ranđelović

"Ako neko hoce da ovo okaci kao sto bi trebalo, hvala !" 

...

hoće, Brate.

Odavno ne slušam domaće medije onolikoj meri kako sam to radio nekada. Internet, pa onda mi lepše da slušam nešto što je nedostupnije. Govorim o radiju, kao svojoj prvoj ljubavi.

U Hrvatskoj što-šta aktuelno, a cele godine se priča o turizmu: I mislim da cela Hrvartska i živi za turizam. Znate kako to biva, radio stanice u turističkim mestima emituju samo ili gotovo samo opuštajuću muziku, voditelji i voditeljke su im vedro raspoloženi. To sam video i u nekim mestima u Srbiji gde očekuju turiste i od turista žive. Čak i zagrebačke radio stanice, dakle grad koji