*zemljana, vodena, vazdušna i vatrena Planeta Zemlja ima svoj Dan, 22.04.,  koji su joj odredila njena nestašna, nevaljala i šašava deca – mi, ljudi,  kojima je ona utočište i dom u Univezumu

ili

- kako naša samohrana Mama Zemlja nema nikoga osim nas, a verovatno se često pita „a zašto je to dobro?“ -

Dan Planete Zemlje ustanovljen je da bi bilo moguće bar jednom godišnje zastati, razmisliti, pogledati malo okolo sebe i porazgovarati o tome šta sve radimo ovoj našoj planeti otkad je nastanjujemo. Mi, deca XXI veka, možda ne znamo šta su sve o njoj mislili naši prethodnici u gotovo 60 vekova pisanih ljudskih tragova koje smo ostavljali ili još mnogo duže, čitajući tragove koje je ona sama o sebi nama ostavljala, ali možemo se saglasiti da nam je prva stvar na koju pomislimo danas kad kažemo „Zemlja“ – „ajoj što smo je zagadili, devastirali, ajoj što joj nemilice trošimo resurse, ajoj šta ćemo ostaviti onima koji dolaze posle nas!“.

Potrošiti 100 vekova sticanja znanja da bi se prilično brzo i efikasno „razbucala“ planeta na kojoj smo nastali – zvuči prilično nerazumno. Takvi smo mi ljudi – šašava vrsta. Ali – jedna je Majka Zemlja, pa nas trpi, šta će? Da nas „strese“ sa sebe ne može ( a možda bi joj bilo malko i žao, msleeeeeem, ipak smo njeni :))), može samo da nas upozorava, i ona to čini, računajući da će neko nešto preduzeti u njeno ime, zaštititi je i očuvati za generacije koje dolaze.

O tome je, uglavnom, Dan Planete Zemlje.

Kao što reče Radovan onomad - "To je istina ali to su mi amputirali!" - i ministar kulture Srbije Bratislav Petković  kaže da je njegova izjava o poželjnoj patriotskoj kulturi izvađena iz konteksta ali je aktuelna i korektna. 

I šta još kaže ministar Petković?

Moj dragi gost je danas  hoochie coochie man

Ne ulazeći previše u odgonetanje dileme da li su GMO štetni ili ne po zdravlje, jer dokaza za štetnost izgleda da ipak nema, a neoborivih dokaza da su apsolutno bezbedni teško da ikad može biti pošto se uvek i u sve može sumnjati, čini mi se važnim da se na početku razdvoje dve stvari.

Jedna je ponašanje i uticaj velike kompanije koja se time bavi, Monsanto. Novac kojim Monsanto raspolaže je očigledno ogroman, i on mu omogućuje da vrši uticaj na vlade, na sudove, omogućuje mu da obezbedi donošenje propisa koji Monsantu idu u prilog, iako su daleko od zdravog razuma.

Nema ničeg autorskog u ovom tekstu, on je puki copy/paste odavde:

Plan detaljnog uništavanja Zvezdarske šume pred Skupštinom grada Beograda

Za četvrtak 15. decembar zakazana je sednica Skupštine grada Beograda na kojoj će se odlučivati o planu detaljnog uništavanja Zvezdarske šume.
Pred odbornicima će se naći verzija koja podrazumeva kasapljenje Zvezdarske šume probijanjem saobraćajnica i trase turističkog voza (takođe saobraćajnice koja vijuga čitavom šumom).
Javne zelene površine se smanjuju za čitavih 3,5 ha. 
Saobraćajne površine se povećavaju za 2,5 ha, a stambene površine za 1,7 ha.
U zoni javnih zelenih površina planira se 246 parking mesta.
Planirano je drastično povećanje broja zaposlenih i stanovnika sa 2.430 na 5.037.
Površina pod objektima će biti uvećana za 47.558 m2 (lepa prilika za partijski podobne preduzetnike da strpaju pare u džep). Sve ovo će dovesti do sigurnog uništenja Zvezdarske šume.

U aprilu 2011. godine javnu raspravu je prošla Studija zaštite Zvezdarske šume, koju je uradio Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije. 
Bilo je logično da se prvo usvoji Studija zaštite pa tek onda regulacioni plan koji se odnosi na zaštićeno područje. To se međutim nije dogodilo, a Studija zaštite se u predlogu plana uopšte i ne pominje.

Naravno da je cilj flotile bio da razbije blokadu. Naravno da je Martin Luter King provocirao civilne vlasti juga da bi razbio segregaciju. Naravno da je Solidarnost koristila radnička prava kao pretekst da razbije od Sovjeta nametnuti komunizam.

Ovaj tekst M.J. Rozenberga sam prvo pročitao na Hafington postu. "Alal vera," pomislih i stavih ga u bookmarkse. Onda videh status mog FB prijatelja Tonija Kerona koji je kopirao gornji pasus uz reči: My man MJ cuts to the quick on the Gaza flotilla, i odlučim da prevedem tekst. UzTonijevu pomoć sam došao u kontakt sa M.J. Rozenbergom. Mr Rozenberg mi je ljubazno dozvolio da objavim njegov tekst.

M.J. Rozenberg je Senior Foreign Policy Fellow u Media Matters Action Network. Prethodno je 15 godina radio na Kapitol hilu za nekoliko članova Kongresa i Senata Demokratske partije. Takođe je bio postavljen od strane Klintona u USAID. U ranim osamdesetim on je bio urednik AIPAC-ovog nedeljnog biltena Near East Report. Od 1998. do 2009. je bio director of policy u Israel Policy Forum.

Овај текст је наставак дискусије на теми изнетој на Сунце прошлог лета у овим текстовима КЛИК и КЛИК.

Шта смо тада имали: једну моју радикалну идеју о драстичном унапређењу пољопривреде и суштинско преоријентисање Света на соларну енергију, те друштвено-економске имликације такве трансформације. Из дискусије која је уследила смо научили много тога о економским, техничким и технолошким изазовима који би стојали на путу, али ништа што би суштински оборило ту идеју или понудило бољу алтернативу.

Шта се у међувремену дешавало?

Као прво уметник наслика позадину па ево наше: ово је већ девети месец за редом како се бележе рекордне температуре за период од годину дана. Не мора ништа да значи, али је прилично занимљив тренд у контексту ове приче.

Као друго, цена нафте је наставила да пада и отишла испод 30 долара, а постало је јасно да ће цена остати на ниском нивоу дуже време, да није само обарање руку Саудијаца и Амера поводом удела на тржишту и завртање руке Русији. Инвестиције у обновљиве изворе енергије су претекле инвестиције у фосилна горива по први пут. Продаја хибриних и електричних аутомобила је почела да опада, највероватније јер су под условима јефтине нафте конвенционална возила на бензин поново постала веома примамљива. 

Istorija ume da se poigra na veoma čudan način. Ironija da se ponuđena "nada u koju možemo verovati" uzima na ulici uprkos, a ne zahvaljujući predsedniku SAD Obami, koji je tu nadu pre dve godine nudio šakom i kapom muslimanskom i nadasve arapskom svetu, upravo u Kairu, je meni zabavna. Ne mogu da se ne zapitam nije li i taj govor, koji je tada bio veoma lepo primljen u pomenutim svetovima, doduše sa ogradom da treba sačekati prelazak s reči na dela, dao neki, barem mali, doprinos.

Podsećanje na Kairski govor neprijatnu situaciju za Obamu (i administraciju mu), suočenu sa izborom -- diktator ili "nada u koju Egipćani mogu verovati", čini još neprijatnijom. Međutim, ne treba brinuti, političarski obrazi su debeli, te se na prvu loptu birao diktator, bez da se trepne. No, to je tzv. real-politika ("Kome je do morala neka ide u crkvu," mislim da ne treba da navodim izvor). Demokratija je lepa samo dok se čeka, samo dok od sebe nagoveštaj da.

Protesti i nasilje čije prizore gledamo na snimcima sa ulica brazilskih gradova potpuno su iznenađenje za sve (nas) koji su (smo) o Brazilu sliku sticali prateći vesti o privrednom bumu i na njemu zasnovanom rastu političkog uticaja na svetskoj pozornici.

I kao preslikana je situacija sa ulica Istanbula, grada u zemlji koja slične privredne i političke performanse postiže u svom regionu.

No šta je to što još povezuje ove događaje i što možda može imati globalni značaj, ili najavu novih trendova?

сви погледи су само ауторови @srx

....

Da stavimo tačku

Kaže moj otac kako su ‘Amerikanci’ promenili stranu.
Nisu oni, tata, mi smo promenili stranu.

Operacija Halijard ili kako se čudno piše istorijska revizija

Na par desetina kilometara od nemačkog garnizona zajedničkim snagama su Srbi, četnici i saveznički piloti oboreni od strane nemačke artiljerije prilikom završnih borbi oslobođenja sveta od nacizma izgradili aerodrom na koji su tokom avgusta 1944. sletali saveznički avioni, ukrcavali svoje saborce i odvodili ih na sigurno.

Jugoslovenska vojska u otadžbini pod rukovodstvom Draže Mihailovića je obezbeđivala, kako neki kažu, ‘najveću akciju spasavanja savezničkih pilota u II svetskom ratu iza neprijateljskih linija' tokom koje nije izgubljen ni jedan život.