Moj jučerasnji blog izazvao je pažnju i polemiku. U njemu sam se, verujem, na korektan način bavila pitanjem kako mediji tretiraju slucaj saobraćajne nesrece ministra policije, a u svetlu strahovito velikog broja smrtnih slučajeva u saobracaju, potpunog odsustva saobraćajne bezbednosti i transparentnosti rada ministarstava, posebno upadljivo odsustvo postavljanja važnih pitanja na koje gradjani imaju pravo.

Požalila sam se na neizlazak na naslovnoj stranici portala, a u medjuvremenu smo, sasvim korektno, stigli i do stranice sa vestima, dok se na naslovnoj nalaze

Ima li u Srbiji medija koji je u stanju da sazna prave i proveri objavljene elementarne činjenice o saobraćajnoj nesreći u kojoj je teško povredjen ministar policije Dragan Jočić?

Ima li medija koji smatra da je za gradjane važno da saznaju i razumeju kako je moguće da na autoputu, gde je dozvoljeno kretanje od 120km na cas, ovo vozilo

udari u neko nesrecno pseto, prevrne se i poptpuno smrska? Šta o brzini vožnje i bezbednosti govore "tragovi kočenja od

    Odsustvo svakodnevnog čemera obično znači da je sreća prisutna.

    Odsustvo rada = prisustvo nerada = sreća
   Osim ako ne pratite vesti.
   A vesti ....nisu bile dobre : troje mladih ljudi, omamljeni dahom Đavola koji je za tu priliku obukao devičanski ledenohladni veo, prestali su da postoje u trenu.
      Samo još jedna vest na 12.strani nekih novina.
      Samo još jedan grom u nečiju kuću.
      Samo još jedan broj u dugom nizu besmisla.
      Samo još jedna jadikovka,zakasnela, naravno : “Ne brže od života”
      Samo još jedna cigla u Zidu Plača Saobraćajnog Haosa

Smenjeni direktor Vremena Dragoljub Žarković,  ove nedelje ne misli da se ivica bankrota lista koji on dugi niz godina vodi (a koji upravo zbog uredjivačkih lupinga sve manje ljudi kupuje) nameće kao tema uvodnika. Ne, tema je odbrana drugog lista, koji nije u finasijskoj krizi, pa samim tim Žarković u njemu može da nastavi mirno da tezgari, tema je dakle odbrana Politike od opasne, kako kaže, žene sa bodežom u rukama. Ukratko - od mene. http://www.vreme.com/cms/view.php?id=545996

Letos su na moj mejl nekoliko puta stigla ova dva pisma.

Pisma su pisana na memorandumu Politike, sa sve zaglavljem i casnim obelezjima casnog lista, ali moje sustinsko nepoznavanje kompjutera me sprecava da vam ih ovde zakacim u originalu. Toliko o mom poznavanju Photo Shopa i generalnoj obucenosti za kompjutersku manipulaciju, koja inace dovodi do ocaja i administraciju ovog bloga.

Svejedno, sta nas briga za slike, kad je rec tu.

Znaci, pismo jedan: 

Београд, 05.07.2007.

Поштованa госпођо Србљановић,

Имамо

Iscrpljujući incident je završen, baner i direktni link emisije Peščanik, vraćeni su tamo gde im je oduvek bilo mesto. U to sam, nekako, od početka verovala i dalje uporno insistiram da Peščanik i B92 prirodno pripadaju zajedno.

Rekla bih ovde nešto o polemici koja se već mesecima vodi u medijima.

Srpskom medijskom scenom, vladaju

- Samo još Pixie The Nema Licencu nedostaje za dobru priču -
....a i ne znamo ko je u Red a ko u Blue corner....ali "umorni" je definitivno out....

   LM - mnogopominjana Ljiki The Smiley  je ustala u odbranu svegapostojećeg... - oduševiti se ovde :
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=11&dd=16&nav_category=11&nav_id=272537


   Tako da - jakaotakav

Izuzetno sam srecna sto, kao jedna od clanica zirija, mogu da objavim da je ovogodisnja dobitnica ugledne nagrade iz fonda Maja Marsicevic - Tasic, novinarka i urednica Lila Radonjic.

- Mnogi su pomislili da je petooktobarskim promenama s osvajanjem