Прво смо живели у добу прећуткивања.

Па смо онда ушли у доба ућуткивања.

Да ли смо сада, када смо све видели и чули, омирисали и куснули, додирнули и осетили, дошли до доба ћутања?

Није ли можда дошло доба у којем треба слушати другог и још више ослушкивати самог себе уместо да говоримо или тек производимо буку оглашавајући се?

Само... Да једна ствар овде буде јасна.

Ћутање и тишина никако нису исто. Никако.

Kako iz beznađa?

Pomenuta petorka se izmetnula u mangupe pošto im je novokomponovani gospodar Vučić odmakao ruke i ostale udove od zlatnog ćupa vlasti i moći. Dok su se zajedno držali sekire upale u med, teklo

Gost bloger, moj drug Zoran Modli o Trezoru:

 JESEN STIŽE, JA SE NE OTREZORIH

Jeste, u pravu ste, nakon što je autorka „Trezora“ Bojana Andrić objavila da u novoj programskoj šemi RTS-a ova emisija više ne postoji, iz javnog servisa je stiglo saopštenje da se radi samo o letnjoj šemi. Ah, da, i da će trezorci, zajedno sa upitnicima, takostojestvarima, balkanskim ulicama, tevelicima, stamaromuakcijama... biti ponovo na programu na jesen. Ja i ne sumnjam da će tako biti.
Pazi, bogati. Bojana, dakle, priča napamet i pojma nema da je TV Srbija u stvari čuva i neguje kao malo vode na dlanu?

Ne ukidajte emisiju TREZOR! - apel Fondacije Tanja Petrović

Fondacija Tanja Petrović je ogorčena vešću da emisija Trezor neće biti u programskoj šemi RTS-a od jeseni. Apelujemo na rukovodstvo Javnog servisa da svoju odluku preispita i izmeni, jer postoje brojni razlozi da ova emisija, koja „čuva trezore“ RTS-a, opstane i nastavi da se emituje na nacionalnoj frekvenciji.

КОДЕКС ЖУТОГ НОВИНАРСТВА У САЛУНУ

            У средини „Нултог броја“, последњег романа Умберта Ека (1932 – 2016), аутора «Отвореног дела»,  „Имена руже”, „Фукоовог клатна”, „Прашког гробља”, „Историје лепоте” и „Историје ружноће”... есејисте, филозофа и лингвисте,  испричан је виц који вас, сам по себи, неће посебно одушевити.

            «Јаше каубој кроз прерију кад у једном тренутку зачује глас који му каже да оде у Абилин. Кад је тамо стигао глас се опет јави: «Иди у салун и све што имаш уложи на број пет на рулету». Каубој, опијен небеским гласом, тако и учини. Међутим, куглица се заустави на броју осамнаест. Глас му онда прошапта: «Баш штета, изгубили смо»».

            Кад прочитате роман сетићете се тог вица и схватити да се он може „читати“ и као Екоов  ироничан коментар последњих пола века историје Италије и Европе: Баш штета, каже Еко, изгубили смо „верујући речима превртљивих политичара и лицемерних црквених кругова, „небеским гласовима“ тајних служби и мистериозних ложа, опљачкани кроз корупције и непрестане обмане јавности“, у чему новине и новинари имају значајног удела.

Приметио сам у последње време велику жељу неких блогера да кажу шта заиста мисле о овом месту на којем се окупљамо, неки од нас и више од деценије, неки нешто мање...

Та њихова жеља је толика да врло често у својим коментарима пишу на ту тему иако је тема поста на који су се јавили да коментаришу нешто сасвим друго.

Bujke, izađi slobodno, nema nikoga

Tu smo samo mi pilići.

Šta hoće pilići? 

Slušajući parole i skandiranje insistiraju na onesvešćivanju, sprečavanju izborne krađe, hapšenju lopova i izvesnom samoubistvu.

Gledajući kako se ponašaju spremni su i na sve vrste subverzija dobrim vaspitanjem, ljubaznošću i veseljem.

Nekada davno, u jednoj neobično lepoj ali mračnoj šumi živela su tri praseta, trojica braće, u miru i slozi sa ostalim njenim stanovnicima.  Vuk im je jedne nesrećne 1888. godine porušio kuću, ali ih od tada nije dirao.  Naravno, tu i tamo bi im priredio smicalice i začkoljice, ali mu je pažnja bila usmerena na neke dalje, drevne šume čije se reke po tigrovima zovu. 

Najstarije prase bilo je obrazovano, uglađeno, uff, znalo je ovo prase kao njihov uglađen deda da stavi kravatu, da se umije, štrcne miris od najskupljeg šumskog cveta, i doteran iziđe