Mejnstrim mediji su poput oglavine ["konjske naočari"]. Pokazuju samo ono što vladajuće elite žele da se pokaže. To je tako na lokalnom i globalnom nivou. Zanimljive stvari se dešavaju u Egiptu, sigurno ne beznačajnoj zemlji Bliskog istoka, a da se malo od toga probije u mejnstrim.

CNN će vas rado obavestiti o problemima pešaka u Kairu, pa čak i o hapšenju reformski nastrojenog izdavača [bez follow up-a, da je čovek pušten dan kasnije], ali vas neće obavestiti o talasu anti-vladinih demonstracija, uprkos zabrani političkih skupova, i brutalnom razbijanju istih. Naravno, nije uputno ljutiti starog prijatelja Hosnija Mubaraka, kome je nedavno odstranjena žuč. Osim toga izveštavanje o tome može stvoriti utisak da je nešto pogrešno u zemlji u kojoj je zagarantovana minimalna mesečna zarada čitavih 35 egipatskih funti [~6,5 $], a neskromni radnici traže povećanje na 1200 [~220 $]. Da nešto možda škripi u zemlji koja je u vanrednom stanju od 1981, gle slučajnosti, od iste godine od kada je aktuelni predsednik zajašio fotelju [poslednji put produženo na dve godine 28. maja 2008. Da l' da viknem "sitno"?].

Prvi put sam za tu družinu čuo za trpezarijskim stolom u kući devojke sa kojom sam se tada zabavljao. Neki momci i  devojke pričali su o nečemu novom u gradu.

 

Čitam vest na b92 kako se djaci slabo odazivaju da prime vakcinu (a obećan je i njima i roditeljima slobodan dan, bar tako rekoše u Utisku nedelje kod Bećkovićke, sto mu dodje kao dodatna motivacija, uvek dobrodosla). I okej, vest je takva kakva jeste, al' mi upade u oko muvanje s brojevima.

Elem, predsednik Radne grupe Ministarstva zdravlja, dr Predrag Kon, kaže da "nije

Teško je reći koja od dve konferencije o nuklearnoj bezbednosti je besmislenija, ona od prošle nedelje pod pokroviteljstvom predsednika SAD u Vašingtonu ili ova koja se juče završila u Teheranu, pod pokroviteljstvom njinog predsednika.

Obe su samo isprazne vedžbe iz PR-a, koje se okončavaju dokumentima koji nikog ni na šta ne obavezuju.

Kada bih nekim čudom ili silom prilika bio član(arina)  neke ovdašnje partije, i to baš Demokratske stranke, na neposrednim izborima bih glasao za Gorana Ješića kao novog, svežeg i obećavajućeg predsednika DS.

Zašto baš Ješić? Pa zato što mi se čini da jedini od trenutno pominjanih kandidata za naslednika Borisa Tadića ima znanje, veštinu, umeće, iskustvo i elementarnu hrabrost da DS izvuče iz gliba u koji su je uterali politikanti, šićardžije, karijeristi, tajkunski agenti i kameleoni.

Када говоре о штети насталој ратним пустошењима, савремени политичари, баш као шти су то чинили и њихови претходници, у својим бележницама обично имају број уништених стамбених зграда и пруга, срушених мостова, порушених

 

 

1. Demokratska stranka - Zoran Đinđić

2. Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica

3. Demokratski centar - Dragoljub Mićunović

4. Demohrišćanska stranka Srbije - Vladan Batić

5. Demokratska alternativa - Nebojša Čović

.

 

The Muffin Man Goes to College