Nije mi namera da veličam naše komšije, ni da ih unižavam. Naravno, niti nas. Samo, eto, imamo tu nesrećnu istoriju uglavnom loših odnosa sa nezdravo mnogo zle krvi. Sada se može reći da su ti odnosi civilizovaniji, uljuđeniji, ali i dalje se gledamo ispod oka, sumnjičavo. I naravno, poredimo se.

Knock, knock... ima li koga?  

Edit, 30.11.: zahvaljujem se Veranu Matiću na odgovoru. 

http://www.b92.net/info/moj_ugao/index.php?yyyy=2013&nav_category=166&nav_id=783750

Sanja, draga,

Nemoj da ovo pismo shvataš suviše lično, jer si ti samo posledica tragedije koja je zadesila novinarstvo u Srbiji. Uzroci su mnogo dublji i plašim se da ih ne bi razumela. Želeo sam da ti pišem već posle tvog prvog „teksta" o porodici Ognjanović i parama koje su ostale na njihovom računu posle Tijanine smrti. Međutim, to bi se verovatno svelo na lične uvrede, slične onima koje su čitaoci tvojih „novina" u svojim komentarima upućivali na adresu porodice koja je izgubila dete pre samo nešto više od četiri meseca. Zato sam rešio da još malo pratim tvoj „istraživački" rad, a da u isto vreme pokušam da saznam kako bi medij poput Bi-Bi-Si-ja propratio tu priču. Na taj način, možda ćete ti i tvoje „kolege" naučiti nešto.

.

Znate onaj osećaj kada se neko blamira, vi nemate nikakve veze sa tim ali vam je neprijatno?

Tamo negde u vreme proslavljanja državnog praznika, tzv. „Dana državnosti" na RTS-u ukačim negde od sredine igrano-dokumentarni film „Kraljevina Srbija". Kako nisam imao vremena da ga tada pogledam, a zanimaju me teme vezane za istoriju i generalno, dokumentarni film kao forma, potrudih se i uspeh da nađem narečeni film koji potpisaše Zdravko Šotra kao reditelj i što je mnogo važnije za ovu priču, Milovan Vitezović kao scenarista.

Uputstvo novinarima sa Zapada o tome kako da pišu o Balkanu -- gošća Bloga B92, Lily Lynch, glavna urednica magazina Balkanist: 

Photo credit: thepeaksofthebalkans.com 

Počnite sa nekim dramatičnim, nejasno opasnim prizorom. Na primer, tamo gde “okomite litice strmoglavo hitaju direktno u more”, gde zjape “vampirske čeljusti krečnjačkih vrhova”, ili gde je “lepota nadahnuta opasnošću”. Čak i u ovoj eri evro-atlanskih integracija, opisi Balkana bi još uvek trebalo da zadrže utisak teške slutnje, ili još bolje, zla. Planine regiona su “proklete”. Predeo izgleda kao da je “njegovu površinu bog izrovao sopstvenim noktima”. Njegova topografija izgleda kao “đavolja rabota”. Ili:

“Biblijska dolina suvih kostiju, možete zamisliti, leži negde između Knina i Obrovca”.

Obavezno postavite sebe, novinara sa Zapada, u sam centar priče.

Čudan je to paradoks: da me neko pita mislim li da je Olja Bećković novinar - iskreno bih se dvoumio i ne znam šta bih odgovorio.

Opet, da me neko pita:  ko je najbolji novinar u Srbiji, među troje - a verovatno prva – bila bi Olja Bećković.

Sa televizijskom političkom emisijom tipa tok šou takve dileme sigurno ne bih imao. „Utisak nedelje“ bez premca je na prvom mestu čitavu deceniju i po, i duže. Uprkos pomalo okoštaloj formi, uprkos zamoru koji se ponekad oseća. Način na koji (je) Olja Bećković to radi(la), od apsolutne, robotske pripremljenosti, fantastične koncentracije, znanja i spremnosti da se definišu teme i postave prava pitanja čine je nedostižnim takmacem u toj trci. I munjevita reakcija, i britak jezik, i intelektualno poštenje.

Činilo bi je, to jest, da takva trka postoji.

Baš bih voleo da projektujem soliter, napravio bih jedan koji bi se širio uvis, da ne mogu stanari onima ispod da tresu mrve na terasu. Neme veze što bi možda pao na prvoj košavi . Ili da budem istraživač u nekoj farmaceutskoj kući. Ih, kako bih se tu tek istakao: recimo, da u vitamine stavljam preparate za opadanje dlaka. Žene bi me baš volele, a i neki muškarci. A tek kad bi me pustili da budem saobraćajni inženjer! Na svim opasnim krivinama napravio bih kontra nagib, pa ko ne poštuje ograničenje 40 - nek' produži u provaliju, jarak, banderu ili zid. Bolje da pogine što pre nego da maltretira i ugrožava normalne vozače. A da sam tehnolog u poljoprivrednom kombinatu ili agronom šopao bih one životinje toliko da bi se meni duplo brže gojile nego ovim dosadašjim tehnolozima. Il' će se toviš il' će crkneš! A voleo bih i da, na primer, napišem uputstvo za nekakvu mašinu za ekstrudiranje aluminijumskih profila, što bi to tek bilo veselo.

- b92 fm, drugi deo, a o tome kakva je to divna nova novotarija da svi koji su na FM mogu pisati i imati The Blog na B92, kako do tih tekstova "doći", čitati i komentarisati i zašto je to sve baš zanimljivo -

Nagrada za hrabrost, talenat i pristojnost