Pre možda godinu ili dve dana napisala sam blog Porcelan, taj blog je istinita priča sa kojom smo živele nas četiri.

Da li se plašim fašizma? Plašim ga se i užasavam. 

Da li se pribojavam svog užasa iz 20 veka?

Pribojavam se i užasavam. 

У свеопштој суманутости коју хомофобија ових недеља, месеци, година, деценија сеје Србијом, чујемо гласне и заглушујуће позиве да се животи стотине хиљада Срба униште. Чујемо подметања око тога шта је српска традиција, шта су хришћанске вредности, и чујемо да је мржња угушила сваку разумну мисао у умовима многих људи.

Једна од ствари коју не чујемо, јесте однос српске државотворне традиције и хомосексуалности.

Ако отац покаже нежност према детету, ако га пољуби, онда је то издаја породичних вредности, пропаст Србије и антихришћанска завера. Ово је порука једне меме која је кружила интернетом као део застрашивања са циљем да се оправда Антипрајд.

Фотка која је узета за монтажу која је кружила интернетом настала је током Прајд Марша у Њујорку 2015. године, Прајда на ком се славила пресуда Уставног Суда САД по којој је истополним паровима заштићено право да се венчају било где у земљи. Ова фотка је током Антипрајд хистерије стављена у контекст антихришћанских вредности. Испада да су хладно родитељско понашање, негирање емотивних потреба детета и држање свог детета на дистанци - хришћанске вредности. А нису.

Најперверзнији моменат „ „Литије за спас Србије" " - поред коришћења хришћанских симбола за промовисање антихришћанских вредности и поруке да ће се Србија спасти само ако наставимо да се делимо на повлашћене и „потрошне" људе - јесте проглашење растурених породичних односа и родитељско оштећивање детета за породичне вредности.

Свако мало, у јавни простор Србије искочи србофобија. Ових дана смо сведоци оцрњивања Срба и изражавања жеље се да се Срби побију.

Изјава Никанора нарочито јако емотивно удара у контексту трагедије која се догодила у Црној Гори. Трагедије која нам каже да је то да неко извуче ватрено оружје и побије нечију децу и нечије родитеље