Sinoc se u Atini osetio blagi zemljotres. To nije cudno, ovo je trusno podrucje i malo, malo, pa se zatrese.

Vreme je lepo, danas pogotovo, pravi prolecni suncani dan. Nadam se da ce i sutra biti tako lepo jer su zakazane velike demonstracije, pa da narod ne pokisne kao prosle nedelje kada su po pljusku i hladnoci marsirali ispred Parlamenta.

Demonastracije se odrzavaju skoro svakodnevno, bile su juce, bice i sutra. 

Ne znam da li ce njihov Parlament potvrditi dogovor Vlade i emisara poverilaca, to se odlucuje sutra.

Ja bih o necemu drugom, o velikoj solidarnosti grckog naroda sa nevoljnicima, siromasnima, otpustenima, beskucnicima, koju vidim na svakom koraku.

… ali ne treba tugovati - Dunav, Sava i Morava nas čekaju.

 

 

 

Mesec i Bruklinski most, dve teme koje se lako spajaju na razglednicama koje iz ovog velegrada odlaze sirom sveta. Most izmedju Bruklina i Menhetna je stari poznati simbol Njujorka, a mesec nas valjda oduvek podseca na nesto lepo i romanticno. Njujork je Djokovica odavno privoleo: prvo je publici ovde bio vrlo zabavan, pa je onda postao vrlo vrlo dobar na terenu, i na kraju postade sampion. Jednom je cak ovde u Njujorku posle meca stavio kapu sa amblemom lokalnih vatrogasaca, to

                                                                                      Fuck everything (Henry Miller)

edit

Sve je počelo tako što sam, kao dečak od 12-13. godina, u prostranom predsoblju kuće jednog očevog prijatelja, arhitekte, video uramljen poster nekog utvrđenja, sa crkvom unutra, u golom kamenitom okruženju. Rekli su mi da je to drevni manastir Sv. Katarine na Sinaju, kao i da u njemu žive grčki monasi, što je trebalo da znači da pripada pravoslavlju.

Ta reprodukcija iz predsoblja više mi se dojmila nego sve druge (originalne) slike, u raskošnim ramovima, u prostranoj dnevnoj sobi arhitekte. S tim u vezi, sećam se da sam jedne večeri, uspavljujući se, rekao sebi da ću, kada postanem "svoj čovek", posetiti manastir sa postera, u dalekom Egiptu.

Tek sada mi se pruža prilika da to učinim.

U prethodnom blogu sam obećao da ću se detaljnije pozabaviti cenama hrane u Parizu. Boravim kod parka Monsuri, blizu metro stanice Porte d' Orleans. U kvartu ni bogatom ni siromašnom, udaljenom od centra Pariza kao Vidikovac ili blok 45 od Knez Mihailove ulice. Odlučio sam se za jedan običan market, koga kolokvijalno nazivamo "samoposluga

"Konačno ti se ispunio san. Neko prvog januara gleda skokove sa 4 skakaonice, neko koncert iz Beča, a ti uživaš u balavim, nadrkanim kamilama koje se biju." SMS poruka kuma mi jedinog kad sam mu javio kako provodim prvi dan nove godine. Mogu se složiti da su njegovi predlozi za prvi januar "normalni" za Jevropu. Lečiti mamurluk Štrausom i biti couch potato jeste uobičajen postpraznični program za taj deo sveta. Međutim, kažu; "U Rimu budi kao Rimljanin."

"Hiljade Slovenaca i Hrvata su novogodišnje praznike proveli u Srbiji," izveštavaju mediji.

Grupa blogera sa ovog bloga je uspešno učestvovala na takmičenju "Ja imam talenat" u Indiji. U ovom klipu prepoznaćete mene, Docsumana, Alselonea, Nsarskog, Freehanda, Budimca, Antioksidanta, Uroša i još neke, a na čelu sa Cerskim. Zabranjeno je gledanje za mlađe od 8 godina zbog scena nasilja i do pola obnaženih naših tela.

Obećavam da ćemo i u sledećoj godini na pravi način reprezentovati ovaj blog u nekoj egzotičnoj zemlji, trudeći se da koristimo sve veštine stečene u polemikama i diskusijama.

U svakom slučaju, želim vam svima srećnu Novu godinu i puno zdravlja i sreće.

Leteo čovek balonom i shvatio da se izgubio. Odluči da se spusti niže i primeti čoveka na zemlji pa povika:

- Izvinite, možete li mi pomoći? Obećao sam prijatelju da ću se sresti sa njim za sat vremena ali ne znam gde sam.

Čovek mu odgovori: Nalazite se u balonu na nekih 10 metara od tla, na poziciji 44°48'45.85" severne geografske širine i 20°27'2.79" istočne geografske dužine.

- Vi mora da ste inženjer, povika balonista.

- Da jesam, odgovori čovek. Kako ste znali?

- Pa, sve što ste mi rekli je tehnički ispravno ali ja i dalje ne znam šta da radim sa vašom informacijom ... u stvari i dalje sam izgubljen. Iskreno rečeno niste mi ni od kakve pomoći povika balonista.

Čovek mu odgovori: Vi mora da ste menadžer.

- Kako ste znali?! zapita balonista.

- Pa, ne znate ni gde ste ni kuda idete. Popeli ste se na poziciju zahvaljujući toplom vazduhu. Obećali ste nešto a nemate pojma kako da obećanje ispunite i još očekujete od drugih da reše vaš problem. Činjenica je da ste u istoj situaciji u kojoj ste bili i pre nego što smo se sreli ali nekako sam sada ja kriv za to.