слика о било којем окружењу се битно разликује у зависности од тога да ли га обилазите систематично или,као ја, банете у пар карактеристичних места, збирнете у себи утиске о њима па их комплетирате читањем већ написаног тјст  нечијим стеченим предоџбама неодређеног и мутног порекла . . . слутим, за овај мој састав, казала би гђа Љиљана Шоп, књижевна критичарка

Živim u jednom prilično velikom gradu, ne mogu da kažem u kom, mada mnogi moji internet prijatelji znaju njegovo ime. Naravno, u ovoj mojoj metropoli ima više mesta za svirku, a ja imam jedno omiljeno, plus još nekoliko rezervnih (ali koristim ih uglavnom u hladnijem delu godine).

Od 2012. pa naovamo, na 'domaćem terenu' sam svirao jedva desetak puta, a poslednji put tamo negde u oktobru prošle godine. A i tih deset puta je bilo na tim nekim rezervnim pozicijama. Znači na svom omiljenom mestu nisam svirao oko dve godine. Postoje i razlozi za tako dugačku pauzu, ali

ok, naravno da potpisujem ali da ne bi baš sve bilo baš potpuno isto, pa time i postalo neprimetno, proširujem ponudu:

Vecina ranoranilaca koji su u nedelju ujutro dosli u ovaj teniski centar pre 10am verovatno nisu prepoznali muziku koja se relativno tiho cula preko zvucnika. Mada su Red Hot Chili Peppersi muzicka grupa koja, slicno ovom turniru, bas podseca na opustenu atmosferu Kalifornije, vecina posetilaca ovde su generacijski dosta udaljeni od tog progresivnog psihodelicnog rok benda. Takva je situacija i van teniskog centra -- prosecna starost u kaliforniji

Ma da, istrenirani predrasudama, opštim mestima, i farmama velkikim bratovima  pticom Oro, nekako je učestalo mišljenje, koje da nema uporište u realnosti ne bi bilo baš tako popularno, eto Twitter jutros:

Razbijanje ćiriličnih tabli širom Lijepe, nekako ubedljivo mlaka reakcija, mogla bi se koju na tu temu i posle one fudbalske utakmice na Maksimiru, da stvar ne ostane takva pobrinuo se izvesni Miroslav Čučković iz Obrenovca, prvi čovek te vrle zajednice braneći boje Ujedinjenih regiona Srbije.

Vozio sam vec skoro ceo dan. Kuma je sedela do mene i nadoknadjivali smo godine i godine propushtenih razgovora. Devojchice su nas zabavljale sa zadnjeg sedishta. Vesele i chavrljave, bilo im je izmedju sedam i devet godina, tri njih, svima prvi put da idu na more. Mislio sam kako je ovih zadnjih desetak godina bilo prokleto. Kad je meni bilo devet godina ja sam vec devet puta bio na moru. Verovatno i vishe od devet puta.

Nije lako kada roditej zna da je njegovo detinjstvo bilo jednostavnije i lepshe nego ono shto je ponudio svojoj deci. U nashem sluchaju, cela generacija

Dan jedanaesti, 16. oktobar

*

Sa poslednjeg konaka na Anapurna kružnoj ruti svi kreću veoma rano, već oko četiri ujutru. Do prevoja Thorung La ima oko pet sati pešačenja i onda slede tri sata spusta do prvog sela na suprotnoj strani planine.

Trpezarija gostionice u Thorung Pediju, gde sam odsela, puni se planinarima koji su spremni da krenu samo dok doručkuju. Ja sam sve to već obavila u mojoj sobi samo čekam na mog nosača Kimala da mi da znak pa da pođemo. Ali vreme prolazi, planinari odlaze, a mi čekamo na Kimalove prve klijente. Ispostavlja se da je se sa njima dogovorio za sat i po kasnije.

nisam nekako objasnio šta me je navelo da ubacim prethodni mrežni unos, ali mi se činio dovoljno škakljiv tako, sam po sebi, pa sam ga ostavio. očekivano, izazvao je lavinu nezadovoljstva i otvorenog gađenja, što i nije bilo iznenađenje uzev u obzir ideološki profil učesnika na ovom kanalu. ono što ne mogu da procenim je da li se ta mrežna (utvarna, nestvarna, anonimna) skupina istomišljenika ophodi prema problemu sa iskrenom (ideološkom) zatupljenošću - što bi bilo tužno i vredno profesionalne posvećene čovečne brige; ili se pak ophodi sa iskrenim licemerjem - što apsolutno nije vredno mog dragocenog vremena i pažnje; ili se ophode sa iskrenim i otvorenim neprijateljstvom - što jedino mogu da prihvatim bespogovorno, kroz optičke noćne nišane IDF-a, ili već nekako, ali ipak mogu. poštujem iskrene neprijatelje.

 tema...

razlog za ponovno bavljenje ovom temom je jedno novo ponašanje, meni te samim tim i bližoj okolini, nepoznato - ili da kažem drugačije, poznato ali neprihvaćeno iz različitih razloga, ponašanje ogledano u palestinskom laganju sebe. uzeću za primer par situacija koje su se odigrale upravo kod njih, na njihovom terenu, dakle nema tog "baby cry" izgovora, "izraelci su nam uradili ovo, izraelci ono".

Jesi li bio...?

Jesam, više puta...

Gde?

Na Mljetu.

Kako si znao da ću te to pitati?

Ne znam kako ali sam znao.

Dobro, dobro...i kako ti je bilo...mislim kako si se provodio?

Odlično...uvek kad sam bio...možda ću opet otići ako prodam sliku ili dobijem lovu na...ovog puta sa ženom.

Sećaš li se kad je kamp bio u borovoj šumi...?

Sećam, između Goveđara gore u brdima i Babinih kuća na obali Velikog jezera, levo od puta...

A brod je pristajao u Polačama...