Već se tri mjeseca  igram boga u pijesku...Evo kakav sam svijet stvorio:

 (zbog količine izložbenog materijala isti će imati za biti predstavljen kroz komentare...)

 

Heroes forever!

Jos jedno sletanje, i opet je oblacno, ne vidim grad, aerodrom je daleko od njega, kao kod nas. Dok izlazimo iz aviona na nogama onako usput popunjavam kartoncic za vizu. Sve vreme je monah pored mene, a onda dolazimo do razdvajanja - desno je salter za vize, pravo prolaz do prtljaga, heh, nisam ga video od Bg-a, kako li je on putovao? Kazem monahu da meni treba viza, i da cemo

 Preporučujem tekst kolege liba: Ludaci sa Ibarske, iako znam da ludaka ima na svim našim cestama.

 

 

Ostrvo u Mediteranu, pripada Francuskoj, i iznedrila je Napoleona - to je uglavnom sve sto sam znala o Korzici. Nisam nameravala da dodjem neobavestena, i pogledala sam bila nesto malo po Internetu, ali u turistickim odelima knjizara nisam nista nasla i racunala sam da ce to biti lakse kad stignemo na samo ostrvo. Susret sa Heinz-om tog prvog dana, koji je trajao jedva nesto vise od jednog sata kako sam kasnije shvatila, me je ispunio velikom zeljom da Korziku vidim, i o njoj saznam vise.

Sredinom marta sam se vratio u Evropu i skoro odmah otišao u Srbiju na kratko. Ukupan boravak 10 dana što je u potpunosti dovoljno da shvatim da se najbitnije stvari nisu promenile u toku mog odsustva.

Kada neku državu posetite posle višegodišnjeg odsustva, mnoge stvari vam padaju odmah u oči.

Meni su dve pale odmah u oči:

Enormna apatija svih sa kojima sam imao kontakt i kuknjava o nemaštini koja vlada.

Apatija ljudi svih intelektualnih nivo sa kojima sam se u toku boravka sreo je nadmašila apatiju koja je vladala za vreme Miloševićeve vlasti a nada

 

Stigao je i prtljag! Na kucu! Automobilom sa soferom! Ha, kakva organizacija - nemam reci! Sve je tu, konacno mogu do stana gde cu biti smesten. Dolazimo, isti ulaz kao u Kuala Lumpuru - medju prodavnicama, na sprat, pa u kancelariju, veliku, prostranu. A sa leve strane vrata - prolaz u moj deo. Hodnik, dve sobe, kupatilo, wc i kuhinja - i sve je moje! Opet

Sretnem Jovudokrova jesenas u našem rodnom gradu i čovek mi ispriča kako je preko neke naše turističke agencije za debele pare dobio posao u Španiji. Fizički doduše, ali Jovadokrova u tom trenutku nije imao mogućnost da bira.

Lepo se tamo snašao i htede, kaže, posle da im se zahvali u medijima što su mu to omogućili, ali niko nije hteo da objavi njegovu priču, pa čak ni fotografiju. Kažu, žalimo slučaj, jer se dotična turistička agencija već reklamira kod nas i jedan je od stalnih komintenata, tako da joj vaša reklama nije potrebna.

He, pa nisam ni ja

Posle njegove pobede nad Gilles Mullerom, sa Jankom Tipsarevicem smo se nasli u lozi za igrace. Mada je to zvanicno nepristupacan deo teniskog centra, gde igraci mogu nesmetano da se odmaraju, ta prostorija ima daleko vise televizora, igrica i aparata za umaranje i zamajavanje. Janko je pred intervju svemu tome okrenuo ledja i posvetio se razgovoru na nasem jeziku.

 Opisi mi tvojim recima kako si doziveo danasnji mec?

Neugodan je mec bio zato sto nije bilo puno ritma. On je dobar server, i ne dozvoljava da se igraju dugi poeni. Jednostavno

8-10. novembar