Da li volite putovati brodom?

 Ako slučajno imate takve želje, prije nego se upustite u avanturu krstarenja jedrilicom od otoka do otoka, od uvale do uvale, možda možete nešto od ugođaja isprobati na većem brodu. Od nečeg se mora početi.

90-te su bile godine opće besparice i uopće – kaosa. No, što je kaos ako se u njemu ne znaš snaći? Za nas “revne studente”, pogotovo u ljetnim mjesecima bila je

(из дневниками, афричког )

 

Noćni let Beograd - Abu Dabi bio je udoban, prijatan i relativno dug. Nije bilo govora o spavanju. Posle tri godine svojevoljne apstinencije, vratio sam se radu sa profesionalnim ekipama. Ovoga puta destinacija je Kina. Moja nova ekipa se tamo uveliko priprema. Do pre samo nekoliko meseci, na tako nešto nisam ni pomišljao, a onda sam dozvolio razumu da nadvlada i prihvatio, više nego privlačnu, ponudu.

 

još jedan otvoren poziv da saučestvujete u radu na mapi. avantura i dalje traje...

 

ovo će vam biti kud i kamo prijemčljivije (moja omiljena srpska riječ) ... prijemčljivošću ... ovoga puta pozivam vas da nacrtate (docrtate) dio mape,  odnosno crtate na mapi, tj. na naslovnoj slici  bloga ovog.

može u Paint-u, Photo Shop-u, u čem god 'oćete. ..

Ima godinu i po dana kako nigde nisam putovala. Uštopala me ova frtutma s porodilištima, zabavih se s profesorima, doktorima, ministrima, novinarima... i zaboravih, kuku mene, kako to izgleda - vaditi vizu.

Ponižena, uvređena i živčana. Eto, takva sam pred svako vađenje vize. A imam staža, nije da nemam. Otkada imamo ovu novu vlast bez sankcija, štvrćkala sam vam se ja po trulom Zapadu i previše. Amerika, Engleska, Australija, Nemačka, Danska, Norveška... i tako više puta. I svaki vražji put se nerviram zbog stupidnih pitanja na prijavama za vizu. I svaki vražji put čekam u redovima ko ovca u toru. I svaki vražji put se tresem da me zbog neke birokratske gluposti ne odbiju.

Ide mi se na more. Pa verovatno odatle inspiracija i za ovaj blog.

Zamislite da živite u svetu u kome se večni grad ne zove „Roma" već „Rema". Mislim, jedno slovo, jaka stvar. Što, opet, uopšte i nije toliko nemoguće, posebno ako se uzme u obzir da je grad dobio ime po jednom od osnivača, Romulu, koji je, sa druge strane, imao i brata blizanca Rema, takođe kandidata za mesto prvog rimskog kralja. Sad, da je umesto Romula na istorijskoj sceni prevagnuo Rem Rim bi se zvao Rem, zar ne, Rimsko carstvo Remsko carstvo, dok bi sveti rimski carevi bili sveti remski carevi. A, opet, pitanje je da li bi i onda živeli u istom, ili u nekom sasvim drugačijem svetu.

Hleb, krompir ili snicle? Ha, moze - ali ne ovde! Hrana cini ovu zemlju, tacnije ceo region jugoistocne Azije specificnim, vrelim i uzbudljivim. Najcesca je riza, ali isto toliko cesto moze da se naidje na spagete (mee, iliti nudle), ili na salate. E sad, sta je glavna razlika, i ono na sta nikako ne mogu da se naviknem; nikada nisam verovao da cu ovo izgovoriti, ali:

Postoji u mom kraju jedna fraza koja se koristi u času kad neka stvar postane skroz beznadežna..Onda se kaže - "piši kući da ne kolju prase"..

Sadašnja "evropska politika Srbije" na kojoj je Tadić dobio izbore došla je do nivoa gde bi slobodno mogli upotrebiti tu frazu.

Srbiju, Tadića i Jeremića, obišli su ovih dana dva ministra najvećih država EU..Vestervele i Hejg. Nisu došli da ucenjuju nego da vide, šta to Srbija želi i to su jasno kazali. Ako Srbija stvarno želi da ide u EU onda mora da se i ponaša u skladu sa EU pravilima. Ako želi u EU ne sme imati nerešene