Prognoza za ponedeljak je bila tačna - osvanuo je oblačan dan u Boki Kotorskoj. Naši domaćini predložili su da stoga odemo do Njeguša i Ivanovih Korita, prošetamo i vidimo mog prijatelja Laza.

Osim pizze na svakom cosku, velikog izbora vina i vjerojatno kolicine smeca za vrijeme talijanskog strajka, New York i Napulj veze geografska sirina. Pa ipak, iako su na gotovo istom stupnju, sto zbog hladne struje koja se ovuda smuca, sto zbog sjevernih vjetrova...klima se itekako razlikuje. 

Nema niceg ljepseg nego kad ti u petak jave da ne moras na posao jer je pao

После 7, углавном рутинских, сати и два лета, мој је трећи лет, од Беча до Скопља, био отказан од стране авиокомпаније, Аустриан Ерлајнс. Онда сам чекао 3 сата у реду, а агент за карте се, док је делио ваучере за хотел, горко јадао "да је он требао да буде кући с породицом ЈОШ ПРЕ ДВА САТА".

Драги запослени у Аустриан Ерлајнс, извињавам се у име свих заглављених путника.

Ovaj blog nema neke veze s mozgom al treba mi pomoć.

Mom sokoćalu dogodila se nezgoda te sam izgubila svu nagomilanu muziku. Za koji dan krećem na more autom pa mi je muzika, ako ništa drugo, a ono zbog dosadnog puta, neophodna. U fazi sam kreiranja nove DVE play liste – on the road i on the beach. Pa ako želite da doprinesete, ja vam se unapred zahvaljujem.  Na putu volim da slušam popularnu i živahnu muziku i da uz nju pevam. Nešto kao ovo:

Izlazeći iz zaliva, skrenuli smo levo, na zapad. Zašuškana u urbani komfor ponekad zaboravim na draži ruralnog Dorseta. Danas grad vrvi od studenata iz raznih krajeva sveta, brodići i jahte napunili su luku, na svakom komadu raspoložive, skupocene zemlje (naročito parcelama odakle se pruža pogled na more) dizalice danonoćno rade…teško je primetiti nenametljivu seosku pozadinu. A proleće je buknulo u svoj snazi, drveće gustim krošnjama gradi tunele na sporednim putevima i bezbrojni zlatnožuti narcisi razbijaju živo zelenilo pitomih dolina. Ja sam jesenje dete koje uživa u ritmu kiše, zaključano u četiri zida, medju knjigama, a i noćna ptica. Razmišljam sada, kada sam, doduše bojažljivo, izmilela na sunce da pozdravim oživelu prirodu, kakva je lepota u ovim jarkim bojama.

Kako mine zima i kontinentalni ljudski stvorovi počnu da se razgolićuju na prvim slutnjama sunca, u njima se javlja potreba za slanom vodom širih razmera. U to ime već sa prvim visibabama galopiraju u hramove turističkih ponuda ili sami počinju sebi da traže mesta putem internetske tehnike i tehnologije.

Florens je u svakom pogledu temeljna žena.

Kada se, sa svojih metar i osamdeset i stotinak plus kila, prvi put pojavila na vratima naše sobe, moj prvi utisak je bio - pouzdanost. I zaista - šta god radila, Florens je to radila svesrdno i temeljno. Ako je čistila sobu - svaki komad nameštaja bio je pomeren. Ako se igrala sa mojom decom, unosila se u igru kao da joj od nje život zavisi. Kada bi stala i zapevala, zvučala je kao najuvežbanija operska pevačica.

Radila je kao sobarica u hotelu u kome smo se smestili odmah po dolasku. (Pronaći kuću u Gaboronu, i onda i sada, poduhvat je koji podrazumeva dugotrajno istraživanje i utrošak mnogo vremena i živaca). Kao i sve Mocvane, dočekala nas je toplim prijateljskim osmehom i ubrzo je postala moj prvi učitelj o Bocvani. Kako se samo smejala kada je pokušavala da me nauči da vežem ćerku na leđa i pronosam je po sobi, kao što to ona čini!

- Nya, Mma! Treba da je spustiš niže, da je nosiš na zadnjici!

- Ali, klizi mi!

- Ee, Mma! (kritički pogled prema donjem delu mojih leđa) Treba da se podgojiš, da imaš mesa, a ne tu spljoštenu, englesku zadnjicu. To nije dobro za nošenje dece!

“Can you dig it
Something in the air tonight
Got a one way ticket
Baby, don't you wanna ride
Got to make it
Make it to the other side
I've got demons
Snapping at my heels tonight….”

…cvrkuće moj telefon prvu jutarnju. Rano je. Šest sati. Započinje novi radni dan. Izkrmeljavam polako iz zamračene kabine i kako otvaram vrata tako me pljusne po sred lica rano jutarnje sunce. Ok, važi…..otvoriću

Povod da vam se javim večeras je moja apsolutna oduševljenost ovim ekstremno dubokim HD zoom-om u Mandelbrotov fraktalni skup, po cenu osude za ponavljanje teme, u neku ruku. Negde prošle godine bilo je reči ovde na blogu o Mandelbulbs (nsarski, prelepa priča!). Ali, lepota ovog putovanja, jednostavno mi ne da da oćutim.

Hoćete li da malo "uvrnete" misli na ovom lepom putovanju? Ali, pre toga samo malo da se osvrnem na  lepotu i njeno isticanje, i moje asocijacije ovim povodom.