Sretnem Jovudokrova jesenas u našem rodnom gradu i čovek mi ispriča kako je preko neke naše turističke agencije za debele pare dobio posao u Španiji. Fizički doduše, ali Jovadokrova u tom trenutku nije imao mogućnost da bira.

Lepo se tamo snašao i htede, kaže, posle da im se zahvali u medijima što su mu to omogućili, ali niko nije hteo da objavi njegovu priču, pa čak ni fotografiju. Kažu, žalimo slučaj, jer se dotična turistička agencija već reklamira kod nas i jedan je od stalnih komintenata, tako da joj vaša reklama nije potrebna.

He, pa nisam ni ja

Pista se oduzila, nikako da dodje do tacke poletanja, evo je. Beograd ostaje iza mene, na koliko - ne znam, ali ostaje. Vide se obrisi Zapadne i Istocne kapije, naslucujem vodo-toranj u Kosutnjaku, bar je to blizu stana u kome sam ziveo, Avala u pozadini, sve nestaje, dok avion juri pistom tako brzo, kao da zuri da me odvede odavde, odakle? U stvari, ja vise ni nisam ovde, ja sam sada u vazduhu, ni na nebu ni na zemlji, lepo mesto, pored prozora, kod krila, bas kako volim. Sa desne strane, ali nema veze. Preferiram levu, bar je sediste broj 9, heh, nisam ni sumnjao - moj broj, sedim

Prvi deo bloga o Veneciji je namenjen opštini (it. sestiere) San Marco (Sv. Marko) koju čine jedan veći deo ograničen velikim kanalom (it. Canal Grande) i ostrvo San Giorgio Magiorre koje se nalazi naspram njega. U ovom delu se nalazi istoimeni trg Sv. Marka (it. Piazza San Marco) koji je ujedno i najveći i jedini trg u Veneciji. Nemojte se previše uzdati u tačne adrese (ako ih imate) i nazive ulica,

Iako imam već par neobjavljenih blogova o Rimu, morao sam da napišem nešto o ovom gradu jer on to svakako zaslužuje a i ima previše detalja pa da nešto ne zaboravim. Koliko god puta da idete i posetite Veneciju svaki sedeći put ćete naići na nešto novo. Taj grad jednostavno ima neki svoj poseban duh.

U ovom prvom blogu ću pisati o onim manje

... obrnutim redosledom:

5 Belorepan Haliaeetus albicilla kako napada ribara Pandion haliaeetus (Smederevo): ribar leti ka meni sa ribom u kandžama da se odjednom bezmalo dvostruko veći belorepan zaleti u njega. Ribar ispušta lovinu, a belorepan skuplja krila, brzo ponire i u vazduhu je grabi (Objašnjenje: impresivna aerobatika koju ne bih očekivao

But life has only the middle.

Na raspustu između gimnazije i fakulteta, onog leta gospodnjeg koje je svetu donelo dupli album "Piter Frampton Comes Alive”, krenuo sam autostopom po Evropi. Hičajking je tada bio normalna pojava. Svi koji su držali do sebe to su radili.

Poneo sam maslinasto zeleni ranac, vreću za spavanje, mapu i crveni pasoš.

Ideja je bila da presečem Italiju, prođem Francusku uzduž, dođem do Londona, a da u povratku svratim do Amsterdama i preko Belgije, Luksemburga i Švajcarske stignem nazad.

U jednom trenutku, na granici između Italije i Francuske, kod gradića Ventimilja,

Ustajem oko pola osam, ne moram previše da žurim - na poslu sam se javio da dolazim oko ručka, podelio zadatke, odgovorio na e-mailove i sredio sve unapred da u mom odsustvu tim funkcioniše. Zovem inspektore iz Uprave za civilno vazduhoplovstvo da dogovorim ispit za višemotornu kvalifikaciju (MEP). Iako sam predao prijavu za ispit pre šest nedelja, niko mi se nije odazvao, a u međuvremenu su kolege iz aerokluba potrošile resurs aviona i sad nam ostaje samo dva i po sata do godišnje inspekcije koja će potrajati još dve nedelje. Pošto jedan kolega ima ispit danas, mislim da možda

Kenija je jedna od središnjih država crne Afrike. Ne samo zato što se nalazi po sredini ovog kontinenta (sa istočne strane), niti zato što je jedna od najvećih zemalja. Kenija je već dugo u žiži interesovanja velikih sila, nekada vrlo važna kolonija a danas jedna od uticajnijih država Afrike.

Kenijci su veoma gostoljubivi, i trude se da vam prikažu svoju zemlju u što boljem svetlu. Dočekaće vas srdačno, zagrljajem i osmehom, i tradicionalnim pozdravom Karibu Kenija - dobrodošli u Keniju.

Kenija pruža sve što se očekuje od Afrike: drugu najveću planinu na kontinentu, brežuljke, visoravni, pustinju, okean, plaže, koralne grebene, tradicionalnu plemensku kulturu, lokalne kulinarske specijalitete. Ono što je poseban kvalitet je priroda, obilno rastinje, uredjeni prirodni rezervati, karakteristični primerci divljeg životinjskog sveta. Keniju mnogi smatraju najboljim mestom za safari turizam.

1978. letovao sam u Dubrovniku. Kao i prethodnih par godina. Imao sam tada devojku. I ona je bila u Dubrovniku. Jako mi je išla na nerve, namerno. Setio sam se da mi je Sonja B. rekla da ide na Hvar, u Vrbosku. Spakovao sam ranac i ukrcao se na Liburniju. Od grada Hvara do Vrboske vozio sam se autobusom. Sonja se više iznenadila nego što se obradovala kada sam došao. Imala je veliki osmeh, tako da je izgledalo da se obradovala. Bila je u kampu sa još nekoliko studenata arhitekture. Kamp je bio na strmini, ispod visokih četinara. Studenti su uveče sedeli pored vatrice, ja među njima.