Piše: Aleksandra Cimpl  

Bila sam u Podgorici. Tri dana. Nebo je sve vreme bilo tmurno, ne od oblaka, već od silnih požara koji su ove godine nezaustavivo napadali šume oko crnogorske prestonice. Tmurna vrućina me podseti na ljute arapske zemlje u vreme pustinjskih vetrova. Lep grad, ta Podgorica, puna duhovitih ljudi. Sve vreme sam bila nasmejana. Ipak, jedan momenat me je potpuno razoružao, razbio moj osmeh i naterao me je da se osetim neslobodno.

Olja Knežević, crnogorska književnica  imala je promociju svog  romana „Milena i druge društvene reforme“ u divnom prostoru Gradske knjižare, u centru Podgorice.

Београд, 24. март 2018. године
На данашњи дан...
1401. - U pohodu kroz Aziju i Sredozemlje tatarski vojskovođa Tamerlan osvojio Damask.
1603. - Kralj James I postao je prvi britanski monarh koji je istovremeno vladao u Škotskoj, Engleskoj i Irskoj.
1869. - Vojske poslednjeg maorskog vođe Titokovarua su se predale vladi Novog Zelanda, čime je okončan njegov ustanak.
1945. - Hrvatski biskupi objavili pastirsko pismo u kojem su osudili partizanske zločine nad nevinim katoličkim svećenicima i vjernicima.
1976. - Prljavi rat: argentinska predsjednica Isabel Perón je oteta i svrgnuta u državnom udaru.
1999. - Snage NATO počele vazdušne udare na Jugoslaviju.
2016. - Radovan Karadžić je pred Haškim tribunalom osuđen na kaznu od 40 godina zatvora.

Otvaram sanduče da proverim da li država potražuje još nešto od nas i da li me banka obaveštava na 15 strana šta sam sve potrošila i na koliko još načina mogu da se zadužim dok nas sve zajedno ne pokupe i ne odvedu u vavilonsko ropstvo. Nisam  očekivala napad s leđa u vidu postarije, doterane, nepoznate gospođe.

- Jeste  li vi iz ove zgrade? (Takvim tonom mi se poslednji put obratili verovatno još razredna u srednjoj.)

-  Jesam, zašto pitate?

Autor fotografije: Vladimir Krzalić

PRESS pita Đilasa: Po čemu biste voleli da vas pamte sugrađani?

Đilas odgovara:

Ja sam pravi Beograđanin, a to znači veoma ambiciozan čovek. Zato mi neće biti dovoljno to što znam da će Beograd posle 40 godina dobiti ne jedan nego dva mosta. Želim da me Beograđani pamte kao „jednog od nas", koji je celog sebe dao da Beograd postane prava evropska metropola - grad u kome se kvalitetno živi, koji neguje svoju davnu istoriju, ali i stvara novu, koji se ponosi i svojim građevinama, ali i svojim ljudima, neguje kulturu, stvara sportske šampione i predstavlja omiljenu turističku i privrednu destinaciju. Izazovi vremena ne smeju da spreče Beograđane da Beogradu dokazuju koliko ga vole. A svi znamo da se ljubav dokazuje.

Grupa građana pita, ali Đilas ne odgovara:

Zašto su posečeni zdravi platani u Bulevaru?

Film "Djeca Kozare" je dva puta ODBIJEN U Filmskom centru Srbije

Kako prenose agencije, veliki reditelj je o temi kojom se dugo bavi, logoru Jasenovac te novom filmu "Djeca Kozare" kome je izostala podrška, između ostalog, rekao:

"Dok neko ne klekne u Jasenovcu i ne zatraži oprost za zločine kao što je to učinio Vili Brant u Aušvicu, vjerujem da će ostati prostor za nove mržnje i ratove u regionu. (…) Do sada smo dva puta aplicirali na konkurs Filmskog centra Srbije i oba puta je naš film odbijen. Verujem da će Srbija naći načina da nam pomogne jer je riječ o zločinima nad srpskom decom. Taj film nam je potreban danas. Migracije ljudi u celom svijetu izazvane su užasnim ratovima, a stradanje dece Kozare u ustaškoj NDH je jedan od najmračnijih zločina u istoriji Evrope u kojoj danas živimo".

Evo već treći dan prolazim pored Sajma. A na Sajmu, Sajam. Knjiga, čega drugog.. Autobusi se ciklično pune i prazne na toj stanici. Gužva. Nervira me sve to. I ovako kasnim na posao. Baš me nervira. Dok ja ne odem na Sajam. Onda onaj svet napolju, svet prepunih autobusa, saobraćajnog zastoja, tmurnog vremena, taj svet više ne postoji. Postoje samo hale, pune ljudi, hale tople, zagušljive, sa decom koja se vrzmaju među nogama (ko još vodi decu na Sajam?), hale pune knjiga.. Novih, starih, viđenih, željenih, nepoznatih, smešnih, važnih..

Dakle, meč između Srbije i Albanije, u kvalifikacijama za Euro 2016., u Beogradu prekinut je pre oko sat vremena nakon što se nad terenom FK Partizan pojavila bespilotna letelica (delovala je više kao cheap Chinese drone), na koju je bila okačena zastava "velike" Albanije. Zastave se dokopao naš igrač, Stefan Mitrović, i kada je krenuo da je sklanja, na njegu su nasrnuli fudbaleri Albanije, i od njega i drugog našeg igrača, Gudelja, su uzeli zastavu. U tom trenu su uleteli navijači sa tribina i krenuli da se tuku s reprezentativcima Albanije. Engleski sudija je prekinuo meč, dok su holandski i nemački bezbednjaci odlučili prvo da se meč posle prekida nastavi, međutim, prema nezvaničnim informacijama selekcija Albanije je odbila da izađe na teren zbog straha za vlastitu bezbednost...