Više nisam siguran da li nepozdravljanje poznanika bez nekog naročitog razloga, spada samo u domen domaćeg nevaspitanja i lične nekulture, ili u jednom takvom činu ulogu igraju i neke pojave iz domena psihijatrije. Postoje ljudi sa kojima nikada niste bili u sukobu i koji vas verovatno ne mrze, ali ipak znate da ćete, kada ih negde sretnete, od njih teško izvući koju reč ili mig u znak

 Da je privatizacija društvene i državne svojine posredstvom Agencije za privatizaciju, a sve sa blagoslovom resornih ministara, tj. alavih stranačkih kasa, bila u neutvrdjenom obimu pljačka, svedoči i primer LUKE Beograd! Pred našim očima kriminalci visokog ranga bukvalno su oteli hektare i hektare skupocenog gradskog zemljišta, i nikom ništa! Da nema agilne i hrabre Verice Barać, jedan od najvećih kriminalnih poduhvata ostao bi u mraku fioka:

Tužilaštvo pre tri meseca zatražilo od policije da ispita sve navode iz krivične prijave Saveta za borbu

Siguran sam da svako od vas, dragi moji budimski i peštanski sugradjani, poznaje Bilju. Kako koju Bilju? Pa, onu koja živi tu, na šestom ćošku. Mislim, od mene na šestom, ako se ne računaju i one nove ćoškaste građevine oko peštanskog Korvin mozija. A ako se računaju, onda to ispadne mnogo više ćoškova. Ali, broj u ovom slučaju, a ni inače uopšte nije važan, pogotovo

Kad se ovih dana kod nas u Novom Sadu sastavilo nekoliko lepih dana, i kad je sve počelo da liči na malo leta, odlučila sam da se malo pripremim za plažu, i da na'vatam farbu u zadnjoj avliji. Čisto da moje zmijsko tijelo  tamo na Štrandu ne bi zagledali bilo čiji radoznali pogledi, dok malo ne pocrnim, i dok  iz prvog plana ne nestanu one tačkice, mrljice, tufnice, pegice, zapaćene u ostatku godine. Obukla sam moj stari kupaći kostim, i odmah po prolasku ispred  velikog ogledala u predsoblju shvatila ko me trenutno najviše mrzi. Hmm... ili...!? Mora da se neka  tuđa žena  ufurala u moje ogledalo. Pisala sam ja već jednom o tim alienima koji ti se usele u ogledalo, no tema je bila dostojanstveno (čuj ovo!) starenje, ili tako nešto.

Ha! Beo-grad, kako da ne. Prljav, ružan, u raspadu. I skroz siv, siv, siv. To mi je, kao klincu, uvek padalo na pamet kad bih izlazio iz železničke stanice. Utisku nije pomagao prolazak pored autobuske, izbegavajući šibicare, pa kroz park ispred Ekonomskog, izbegavajući pedofile, pa uz Kameničku, izbegavajući džeparoše i preskačući kore od lubenica, pa na sedamdesetdvojku.

 Lepo je igrati se demokratije.

Danas se u Smederevu održava referendum oko izgradnje rafinerije sirove nafte. O tome sam već pisao.

Ovo je prvi put u istoriji da gradska vlast u Smederevu pita svoje građane da li žele ili ne izgradnju fabrike od strateškog značaja za grad i državu. Po ovome danas, ali samo danas Smederevo podseća na Švajcarsku.

Iako

Da se odmah razumemo, niti je ovo neka nova, niti ne-znam-kako velika tema, niti pretendujem da ću je ne-znam-kako zahvalno obraditi. Nema tu ni šta mnogo da se kaže, ali se mora reći!

Dakle, svi znamo kako je zbog krize bilo zabranjeno zapošljavanje novih službenika u državnoj administraciji, svi znamo kako je zapravo bilo najavljivano smanjenje broja već zaposlenih, ministar koji je to najviše zagovarao čak je hteo da se izglasa zakon (ili donese uredba, zaboravio sam te formalne detalje) po kome/kojoj bi ministri koji ne donesu plan smanjenja broja službenika bili kažnjeni

 

Nikola Tesla je u Mariboru izdržao oko 6 meseci pre nego što je doživeo nervni slom i zauvek ga napustio. Izgleda da ima nešto u gradićima austrougarske što može izazvati beznađe ukoliko ste genije (ili administrativni službenik, kao što je uočio Kafka).

Koliko se za ovih 130 godina od kako se Tesli smučilo da večeri provodi u kafani „Srečni kmet" igrajući šah i karte Maribor promenio?

Koliko i čitav svet, možda malo manje. Bilo bi preterano reći da gradom (još uvek)

Jedan od novinara od koga sam učio zanat. Moj bivši urednik na "Omladinskoj televiziji" (OK kanal, ukinut 1989. godine posle samo mesec dana rada). Povremeni, slučajni sagovornik na "maloj zvezdi" Topčiderskog brega. Peca Popović i njegov stid, pretočen u ispovest na stranicama dnevnog lista "Blic":

"Pretučenog