Ništa toliko potresno i ubedljivo ne govori o razmerama posrnuća srpskog društva kao slike iz svakodnevnog života. Ovog 12. marta 2013. godine izdvajam 3 prizora ponora, tri odlomka stvarnosti zbog kojih besnim, patim i nadam se.

 

A da se SVI mi lepo preselimo na pacifička ostrva?! I ostavimo političare, tajkune i kriminalce da se kolju međusobno.

Dakle, da koliko sutra SVI odemo na pacifička ostrva pod francuskom upravom, like Gogen. Ako se slažete, uzimam na sebe da napišem pismo i uputim ga francuskoj vladi. U slučaju, nadam se, pozitivnog odgovora, obratio bih se u ime SVIH nas albanskoj vladi sa molbom da nas albanska flotila preveze do zacrtanog cilja.

 

27.09. - 29.09.

 

 Nema šta, prava tema za jednog vegetarijanca ;)

Privredna grana u Srbiji sa najvećom produktivnošću rada svakako je proizvodnja etiketa, dok je najunosniji biznis - lepljenje istih. A sve to zato što ova zemlja obiluje posebnom sirovinom za etikete zvanom - pljuvačka.

Trenutno su u modi četiri vrste etiketa: radi za DB, homoseksualac je, mondijalista je i maznuo je neke pare.

Prva etiketa zvana »radi za DB« u neku ruku

zajedno jači?

Evo stare priče koju ste svi makar jednom u životu čuli ili pročitali:

Imao jedan otac sedam sinova. Rekao im je da uberu sedam prutova. Oni su otišli i vratili se svaki sa svojim prutom. Ajde sad, kaže im otac, zavežite ih dobro. Zavezali oni prutove a otac im tada reče: De sad da vidim ko od vas može da slomi ovaj snop pruća. Proba prvi i ne mogade. Proba drugi i ne mogade ni on. Probaše svi ali ne uspeše. Otac uze snop, odveza ga te slomi jedan po jedan prut. Vidite sinovi moji, kad ste zajedno niko vas ne može slomiti, zajedno ste jači.

Priča je od upotrebe izlizana ali retko, vrlo retko u praksi sprovođena, primere možete na prste jedne ruke izbrojati u svekolikoj srpskoj Istoriji.

Francuzima i Nemcima bila je potrebna nepuna decenija da se nakon dve ratne klanice tokom XX veka pomire i zajedno krenu u epohalni proces stvaranja ujedinjene Evrope.
Na žalost i na nesreću ni posle dve decenije Hrvati, Srbi, Bošnjaci i Albanci ne izlaze iz rovova 20. stoleća!!! Kako je to moguće? I zašto!?

Odgovor na ovo pitanje pokušali su na pronađu učesnici Okruglog stola održanog 6. aprila 2013. u Sarajevu o temi: Stanje međuetničkog poverenja pre 1991. i danas.

 S tobom se ne može lepo i normalno razgovarati...planeš za svaku sitnicu...A ovo kao nije normalno...možda nije lepo ali je sasvim normalno...i nije sitnica u pitanju...Nije ni lepo ni normalno, i čemu dranje, pogledaj se, sav si crven u licu...dobićeš infarkt...I hoću verovatno...ne derem se, samo sam povisio ton...afekat je bre u pitanju...ne mogu više da ponavljam jedno te isto...meni je i više nego dovoljno što se svakodnevno žderem, što noćima ne mogu da zaspem...Dobro, ali to možeš mirno...smireno da kažeš...žena je sigurno povređena...toliko si bio hladan razgovarajući s njom, osećalo se da želiš što pre da završiš razgovor...pa i ona je u istoj situaciji kao ti, kao mi, bori se jadna...uostalom idi...tamo gde si krenuo, rashladi glavu...

 

Što im čini ona ---*, auu. Dobro joj je ---* rekao – Ti nas ođe sve poluđe. A ona mu kaže – Mene su i pustili iz ludnice da vas poludim. Sačuvaj bože. Tamo ne može normalan učestvovat - zaključi D. svoj kratki raport sa Farme.